Isak Dejanović: Apokalipsa danas (Eksperimentalna proza + Postmoderna + Pesma u prozi)

Anđeli dunuše u svoje trube
Nebo se savi u svitak
Bolest nastani zemlju i ljude
Pobeda sad dojaha na belom konju
Noseći početak koji posta samo zrno kraja

A mi se kao i uvek držasmo za ruke
Nastavismo ono zbog čega volesmo život
Da mislimo da volimo
I volimo da mislimo

Život nam izmače
Kao pesak iz otvorenih šaka
Zaćuta u tišini ničega
Da sačeka sve ono što dolazi posle njega[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: Деца Аресова (Кратка крактка прича + Песма у прози + Постмодерна + Фантастика)

И док уморни ветар пада преко поља,

по окрвављеном блату окамењене наде и снови поражено леже.

У једној кући од магле и успомена, паук у ћошку своју мрежу суморно плете.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Анастасија: Живот после смрти? (Постмодерна+ експериментална проза + кратка кратка прича + аутофикција)

Опет се душа одваја од тела. Овај пут све је као кроз сан. Овај пут пада киша. Умирем већ 4. пут. Сваки пут као друга особа, у другом телу, у другој соби, граду. Сваки пут под другим именом. Или је све ово једна од мојих казни у паклу, које ја изнова сваки пут проживљавам. Опет чланови породице стоје крај моје постеље. Држим очи чврсто затворене и чекам поновно рођење.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Борка Даевска: (Пре)пуцавање колајне живота (Festivo!) / Ко је укебао послератну кокош? (Експериментална проза + Други гласови + Аутофикција + Постмодерна + Непоуздани приповедач + Вишегласје)

(ПРЕ)ПУЦАВАЊЕ КОЛАЈНЕ ЖИВОТА
(Festivo!)

,,У стихованим сновима не треба тражити истините историје“,
с љубављу, Кук Вараџић, противно Хандрији Мачићу-Кицошићу, предговор четвртој бризи, 1833.

Мирног починка, по свему судећи, недостојна, приповедам своје недавно сненије окупљенима: овај сан објаснила бих, за сада, непостојећим термином – наметнута POSTempathy: он настаје услед посматрања in memoriam програма послуженог на телèвизији војвођанској #1, фебруара двадесет перваго, године текуће. Утиску, ваља истаћи, доприноси  друштво:

  1. мудрога Ћирила, осведоченог и посвећеног члана фамилије Potter, који је, са све својим анђеоским, богоумилним ореолом, седео крај мене без четири брка на левом образу и лудео за поповским кћерима, или бар тумачима њихових ликова – у тишини, зато што му је прекодворишна мачка (надводна вештица), поред бркова, појела и језик и
  2. онлајн-Вукице, пријатељице моје мајке.
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamtesa: ŠTA SE TO SNEVA? (Fantastika + Postmoderna + FFUNS + Žensko pismo)

Nalazim se u hodniku praznog fakulteta. Izgleda tako napušteno, mračno i hladno. Nema one buke ispred amfiteatra na koju sam navikla. Čak je i „Filozof“ potpuno prazan. Sada se krećem od amfiteatra ka čitaonici. Nigde žive duše. Vraćam se ka amfiteatru u nadi da ću videti nekog od kolega kako ulazi na faks. Odjednom mi nešto odvlači pažnju. Skrećem pogled kroz stakleni zid „Filozofa“ i vidim svoju poprilično providnu priliku kako sedi za jednim stolom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: БОЛОЊА ИЛИ? / ЦРКВА У СЕНЦИ (Две приче)

Болоња или?
 (ФФУНС + Стварносна проза + Научна фантастика + вишегласје + Сатира + Омнибус)

Пролог

Зграда Филозофског факултета у Новом Саду, има баш занимљиву причу свога настајања. Наиме то је на први поглед обична зграда од црвене цигле, али ако се уђе унутра и примети сама унутрашња конструкција, схвати се и замисао каква је желела да се постигне. Наиме постоји прича према којој је некадашњи декан и оснивач факултета Милорад Павић изабрао баш овакву конструкцију за факултет.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Palčica: OGLEDALO (Eksperimentalna proza + Postmoderna + Pesma u prozi)

Dok gledaš zamišljeno u sebe nova vrata se otvaraju

Pogledi se šire i svet postaje drugačije mesto

Vidiš jutro, kao da si prvi put progledao

Magija nastaje tu, pred tvojim očima, dok nebo tek počinje da plavi

A ti bi samo spustio glavu u nečije krilo, i tu tiho zaspao

Putovao negde daleko, zaljubljen u taj prizor

Fotografisao sve što tvoje oko vidi savršenim

A to si zapravo ti, i samo jedne oči to znaju

Ovekoveči momenat, kada se ponovo radjaš
Kada shvataš da ćeš sa tom slikom biti vezan čitav vek

Nikoga nisi bolje znao, a manje gledao…[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tena Vojvoda: ČAŠA (Stvarnosna proza + Fantastika + Satira + Postmoderna + Nepouzdani pripovedač)

Satan sum et nihil humanum (…)

Profesor O. nije pio vodu. Zato bi, u kafani, uglavnom zahtevao votku. Nije voleo ni votku, ali je ona činila dobro njegovom osetljivom stomaku. M.V. Poslednji Barmen, dimljivog, ali ugodnog mesta З|, upravo nije mogao smisliti tog dežmekastog umišljenka, a ovaj jе svakako sve barmene držao za budale.

Profesor O. je svakodnevno pisao visokostručne naučne radove, u načelu, posve nerazumljive, a sve je počelo nakon diplomiranja na jednom čuvenom fakultetu Univerziteta M.njske pokrajine.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: POSLEPODNEVNO FAUSTOVANJE (Programer) (Eksperimentalna proza + Postmoderna + FFUNS)

Ime – Antonije Petrović, rođen u Sremskim Karlovcima u subotu, 11. decembra 1989. godine. Doktorirao biologiju na Prirodno matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Pre toga dva semestra studirao medicinu, zatim po semestar i po istoriju i srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno stanje – nezaposlen i suicidan, sklon blagim izlivima razvrata, neuredan, zapušten i očajan. Teološki stav – ateista i zakleti darvinista. 1Izvor iz gradskog arhiva grada Novog Sada, novinski članak „GENIJE NAŠEG KRAJA“  2027, Demokratski list „POBEDA“.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Борка Даевска: ИЗВОД ИЗ АПОКРИФА ЛАЖНАГО: ПОВЕСТ О ЕПИСКОПУ АНТУНУ ДРЗНОВУ (Епископ) (Експериментална проза + Други гласови + Постмодерна)

  1. VI године која се бројем не да исказати

Молим, захваљујем Богу! Ја, грешан и сув, Антун Дрзнов, шушнуо сам данас епитрахиљем нагоре и тако под гушом угостио последњу годину девете деценије. Постриг који сам примио, у време док су се мале дропље још увек гнездиле, више се не види, но брада што, већ дуго, тече подно носа ми, гласно пружа своју влат за један нокат о сваком црвеном слову и о Тијелову (спомену на Евхаристију) – дану мог рођења.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]