Огњен Филиповић: У кокошињцу (Експериментална проза + Сатира + Други гласови + Језички хендикеп + Вишегласје)

  У шумарку једног далеког и запарложеног села, лови један фармер. Он је човек средњих година, његово избраздано лице и већ врло проседа коса, на први поглед могу да доведу у заблуду да се ради о мудром човеку. Крећу ћи се тако по шумарку, приметио је испод једног јеловог дрвета сивог сокола крвавих крила како по земљи једва покушава да се креће. Како би га спасао, фармер је на први поглед донео племениту одлуку.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kečiga: BEZ UTAPANJA, NEMA UTOPIJE (Stvarnosna proza + Satira)

Idealna zemlja, zajednica sa savršenim društvenim odnosom gde vladaju blagostanje i sreća. Nevernici eto vam ga na, tako kaže vikipedija, pa vi recite da nije istina. Tajkuni, fašisti, domaći izdajnici, strani plaćenici, svi vi kojima je krivo što je Srbija najbolja u Evropi, izvadite glave iz sopstvenih guzica, obrišite govnjive oči i pogledajte sjaj kojim sija naša zemlja. Pre osam godina kada je došao On, Srbija je okrenula novi list, počeo je najprosperitetniji i najsvetliji period Srpske istorie.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: БОЛОЊА ИЛИ? / ЦРКВА У СЕНЦИ (Две приче)

Болоња или?
 (ФФУНС + Стварносна проза + Научна фантастика + вишегласје + Сатира + Омнибус)

Пролог

Зграда Филозофског факултета у Новом Саду, има баш занимљиву причу свога настајања. Наиме то је на први поглед обична зграда од црвене цигле, али ако се уђе унутра и примети сама унутрашња конструкција, схвати се и замисао каква је желела да се постигне. Наиме постоји прича према којој је некадашњи декан и оснивач факултета Милорад Павић изабрао баш овакву конструкцију за факултет.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Дечак из воде: ЋОРАВА ПОСЛА (Стварносна проза + Сатира)

Кренуо  пут Београда, деда Видан да тражи Oчну клинику у Пастеровој.

Пре одласка у болницу, одлучи да прошета престоницом. Упути се ka споменику Кнезу Михаилу. Кад тамо, све раскопано, заграђено. Радници скидају асфалт и стављају коцку. Гледа Видан и говори мајсторима: “Не ваља вам посо* децо, наопако стављате коцку.“

“Иди деда својим путем, матор си и ћорав.“

“Тако је како кажете, али за коцку грешите, сигурно.“

Дрвеће посечено и посађено у саксије.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tena Vojvoda: ČAŠA (Stvarnosna proza + Fantastika + Satira + Postmoderna + Nepouzdani pripovedač)

Satan sum et nihil humanum (…)

Profesor O. nije pio vodu. Zato bi, u kafani, uglavnom zahtevao votku. Nije voleo ni votku, ali je ona činila dobro njegovom osetljivom stomaku. M.V. Poslednji Barmen, dimljivog, ali ugodnog mesta З|, upravo nije mogao smisliti tog dežmekastog umišljenka, a ovaj jе svakako sve barmene držao za budale.

Profesor O. je svakodnevno pisao visokostručne naučne radove, u načelu, posve nerazumljive, a sve je počelo nakon diplomiranja na jednom čuvenom fakultetu Univerziteta M.njske pokrajine.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Аурора Ризнић: СЛАТКИ РУЛЕ У АТИНИ (Посластичари) (Крими прича + Сатира + Вишегласје)

Прилика у црном се појавила на импровизованом подијуму баш у тренутку када је жена у смешном комбинезону паковала цигарете у ташну.

– Госпођо, ако се макнете са те столице, одлетећемо сви у ваздух. Пазите на своје покрете, молим вас!

– Ма шта сте ви умислили? Мислите да нас можете тако на превару довести и држати овде…

– Драги моји, изнад нас је жила куцавица града, чувена Атина у којој тренутно има између 30 и 50 гостију, па осим ако не желите да на савести носите све те људе који су се са ове ветрометине склонили у најстарију новосадску посластичарницу, добро би било да ме саслушате.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лу Барили: КО ПИТА ЋУРАНА ДА Л’ ХОЋЕ У ПОДВАРАК (Стварносна проза + Сатира + Постмодерна)

Можете ме убити, вешајте ме на Теразијама, али не дам више народне паре  да радите сат времена дневно! Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао! Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате више да бринете за ваше животе који више не постоје.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: Сребрија (Нежанровска фантастика + сатира)

Освануло је још једно суморно јутро са укусом безнађа у чистилишту у маленој Сребрији.

Главешина се управо пробудио и дивно наспавао. Облачећи скупоцено одело помисли како би данас могао да прошета до Бироа за небеска питања пред састанак са грађанима. Пијуцкао је кафу, полако уживајући у сваком гутљају, и гломазним неспретним рукама ломио чоколаду, бирајући само комаде са лешником.

„Дужност зове“, рече док је пред огледалом, изврсном глумачком вештином, увежбавао израз намученог и непроспаваног лица.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]