Dipsie: Magija pozorišta (Stvarnosna proza + Umetničke priče + Autofikcija + Žensko pismo)

Šta bi bilo kad bi bilo? Rečenica koja pokreće razmišljanje, analiziranje, uzburkanost svesti, pomešane emocije… rečenica koja nam, makar, ostavlja prostora za maštu. Kada je pročitamo ili izgovorimo, svakome od nas u glavi se pojavi ta jedna propuštena šansa, neostvarena želja, nedosanjan san. U mojoj glavi, takav tok svesti vodi pravo u umetnost, pravo u ono što me očarava još od detinjstva – u glumu.

Za početak, sasvim je jasno da su ukusi vrlo, vrlo različiti.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Suncokret: Balerina (Umjetnička priča + Autofikcija + Stvarnosna proza)

Putujući svojom knjigom života, koja je napunila 23 godine, često pod rukom osjetim te presavijene strane koje sam tako ostavila da bi se nekad vratila na njih. Kada se vratim, onda vidim da nisam presavila stranu zbog teksta u knjizi, već zbog bilježaka koje sam ostavljala za sobom na samim marginama.
  Riječ je o mojim željama. One žive na marginama, prose i mole, za mojom pažnjom. Žele da im se posvetim, a ne da jurim za krajem knjige.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: Čulo besmisla (Fantastika + Mit remix + Umetnička priča)

Utmula i prazna tišina bezimenih urbanih pejzaža noćnih stanica, apoteka, mračnih liftova i crnih haustora. Neboderi su se kao crni vrhovi mračnih planinskih venaca nizali jednan za drugim u mračnoj noći neograničenih prostora, vrhom svojih prstiju osećao je setu, njuhom naslućivao neku bogoliku prirodu koja čeka izvan tih praznina mravinjaka. Korača ulicama videvši se iz perspektive rode, koja ga ganja kao žabu koja nije svesna da će biti pojedena. Na mahove sreće u letu, neka poznata lica ljudi koji odavno više ne postoje, od njih ostali su doživljaji, neke neprospavane noći u dimnim tavernama.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: PISMO ANDRIĆU ILI NAJNEGATIVNIJA KRITIKA (Fan-fikcija + Umetnička priča + Žensko pismo)

Dragi Ivo, naš jedini Nobelovče, 
Počeo si da pišeš u svojoj mladosti koja nije bila baš zavidna, ako pogledamo da si sa dvadeset i jednu godinu bio utamničen, da ne kažem, u prdekani. Ali takav život pogodno je tlo za razvoj umetnika. Tamo si napisao jedno od mojih omiljenih dela, „Ex Ponto“. Ali na stranu to što saosećam sa tvojim tadašnjim stanjem, patnjom, bolom, strahom, samoćom i melanholijom. Na stranu i to što sam se tom delu vraćala više puta.
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Анастасија: СУДБИНА НЕСХВАЋЕНОГ (Аутомеханичар) (Стварносна проза + Вишегласје + Аутофикција/Ток свести + Уметничка прича)

Враћајући се са Златибора уживале смо у сунчаном пролећном дану и прелепим пејзажима који су нас окруживали. Тек сам положила возачки и до сада се нисам усуђивала на овако дуже вожње. Није било битно ни што моје две другарице и ја не знамо тачно пут, ни то што смо већ једном залутале, било је битно само да смо заједно. Одједном мој ауто се на сред пута угасио. Узалудан је био сваки мој покушај поновног паљења јер мотор једноставно није хтео да се покрене.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: ПОВЕСТ О ВЕЉЕМ ПОДВИГУ БРАТА АВАКУМА, који беше монах светогорскога манастира Пантелејмона, а потом и архимандрит манастира Златице, и владика епархије темишварске (Епископ) (Фантастика + Уметничка прича + Пастиш)

Min hametzar karati Ka,                                 Из тјескобе повиках ка Господу, и услиши ме,

anani, bamerchav Ka                                      изведе ме на пространо мјесто Господ.

                                                (Псалам 118:5)

Слани мирис привлачио је гуштере и гује уз стене да се прибијају и омамљено чешу свој прастари и грешни свраб. Од врелине све се стиша и збије у нечистим и каменитим забитима пустиње душе, те ни семе ниједно не може нићи.

Малосхимник, и том преимућству недорастао, и те премилости недостојан да се међу живе убраја, Авакум са одушевљењем и дивљењем које расцавтаваше дух његов и лик му обасјаваше, посматрао је икону Богородице Тројеручице која му се осмехивала кроза дим што обавијао ју је.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Аурора Ризнић: ТАЧКА ЕМ ПЕ ТРИ (Стварносна проза + Уметничка прича + Постмодерна + Еротско)

Тежина Лудовиковог погледа могла се мерити оковима који ће обавити чланке младог уметника уколико га поново буде изневерио. Већ ноћима сања како кнежеви поданици пружају руке и иду ка њему, спремни да му са леђа кожу одеру.

Моћни мецена није пристајао на компромисе, а још мање на оне који су се чинили као неизвесна инвестиција. У овај портрет уложио је много, а због проклете животиње дуговао је услугу цару Максимилијану који је умео да буде веома незгодан пословни сарадник.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Тамтеса: КРВАВИ КРИСТАЛИ (Хорор + Уметничка прича + Вишегласје)

„Још једно бело платно је попримило изглед крвавих кристала. Натали се једног дана вратила кући касно увече и без речи, пришла платну и кренула нешто да слика. Прво ми није било јасно шта слика, јер је цело платно фарбала у црно. Доста њених слика је почињало тако. Прво би офарбала позадину, а затим би додавала детаље. Кад год бих је питао за то, она би одговорила да је то начин на који професионалци то раде.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Анастасија: Пут (Стварносна проза + Уметничка прича)

Још један мрачан и кишан дан у низу. Киша је устаљеним ритмом падала већ по ко зна који пут тог месеца. А био је тек почетак септембра. Мамуран од синоћњег вискија, Виктор се напокон пробудио. Није му страна ни мучнина, ни упоран бол у глави ни избрисане сцене од прошле вечери, на све то је већ навикао. Некада успешни композитор, а сада 35-годишњак који све више упада у вртлог алкохолизма, лаких жена и психоактивних супстанци.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]