Tamtesa: Zagrljaj više od reči (Stvarnosna proza + Scenario + Verbovokovizuel)

(Prag, godina nepoznata, ispred astronomskog sata)

Besplatni zagrljaji, besplatni zagrljaji! Ako vam je potreban zagrljaj, dođite!“

Ma ko je ovaj hipik što viče? Šta se dere?“

Šta, čovek samo hoće zagrljaj. Idem da ga zagrlim.“

Ma jesi ti luda?! Možda je neki perverznjak, ili lopov. Šta ako ti ukrade mobilni ili novčanik?“

Ma neće. Što toliko malo veruješ ljudima? Stalno gledaš negativno na sve.“

To nije istina.“

Juče ti je dečko poslao poruku, jer te se uželeo, ti si rekla kako samo želi da te kontroliše.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: Како се калила историја (Фантастика + Женско писмо + Вербо-воко-визуел)

don’t get sentimental, it always ends up drivel.

Поређење зоре с ватром старо је колико и прва непроспавана ноћ: силно и тромо, ноћно небо се вртело у глави неког прапретка који је у њега гледао сузним, замућеним очима, несвестан пламена који му је пецкао крвава колена. Let’s go manger à la desayuno – Варшављанка је буктала – у хотелу су, освојеном, витлале чаше, и сви су имали по хиљаду ногу које су мрвиле до праха малтер и орнаменте осуте са зидова што се простиру све до високих плафона.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: KENOOVE VEŽBE (Eksperimentalna proza + Omnibus + Višeglasje + Pastiš + Verbovokovizuel)

Beleška

Sinoć se vraćala kasno kući. Žurila je. Kad je ušla u kuću, čula se galama. Dugo nije mogla da zaspi. Mislila je na njega.
 

Pod utiskom

Kako može da bude takav! Ne mogu da verujem da je dopustio da se vraćam sama kući u tri sata noću! Kako je samo neodgovoran! Kao da mu uopšte nije stalo do mene! A stalo mu je, znam! Nekad ume da bude tako divan!
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]