Аурора Ризнић: Психо-модо-шок (Стварносна проза + Вишегласје + Аутофикција)

Досадно ми је.

Укључила сам насумичну епизоду „Ургентног центра“ и позвала свог послодавца.

Мане? Ђина је… Знам да имаш број, али мислила сам да нећеш препознати мој глас – трудила сам се да увређеност не прекрије немир у гласу који сам унапред увежбала. Зар ниједном разговор не може да крене током који сам већ замислила?!

Чуј, у хитној сам, нећу данас доћи на посао. Кажу да је све океј сада, али морају још да сниме и виде да ли су ребра читава.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: Fotoalbum (Stvarnosna proza, Višeglasje, Žensko pismo)

Na prvoj strani albuma dve crno-bele fotografije. Godina 1955. U jednom hrvatskom selu na Kordunu, čije ime nije značajno, živi momčić. Ni dete ni čovek. I dečak i mladić. Nema mu ni petnaest godina. Odnedavno je postao svestan svoje muškosti i kao i mnogi tadašnji momci odlučio da se priženi. Mislio je da brak donosi samo telesnu nasladu prilikom svakodnevnih celonoćnih spajanja dva tela u jedno. Ko zna koliko bi u to verovao da mu jednog jutra u glavi nije odzvonilo TRUDNA.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: Нероткиња (Стварносна проза + Вишегласје)

Стара, већ заборављена кућа у Мачви. Домаћин Милан Радовановић одавно није међу живима, али се још увек препричава какав је то домаћин био. Пуна житница, доста стоке и меда. Пара је било чак и за позајмљивање другима. Жена Марија му је одавно умрла од туберкулозе. Била је јако млада, свега тридесет и неко лето. Остао је Милан сам са троје ситне деце. Није могао да води рачуна о великом имању и кући.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: У кокошињцу (Експериментална проза + Сатира + Други гласови + Језички хендикеп + Вишегласје)

  У шумарку једног далеког и запарложеног села, лови један фармер. Он је човек средњих година, његово избраздано лице и већ врло проседа коса, на први поглед могу да доведу у заблуду да се ради о мудром човеку. Крећу ћи се тако по шумарку, приметио је испод једног јеловог дрвета сивог сокола крвавих крила како по земљи једва покушава да се креће. Како би га спасао, фармер је на први поглед донео племениту одлуку.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Борка Даевска: (Пре)пуцавање колајне живота (Festivo!) / Ко је укебао послератну кокош? (Експериментална проза + Други гласови + Аутофикција + Постмодерна + Непоуздани приповедач + Вишегласје)

(ПРЕ)ПУЦАВАЊЕ КОЛАЈНЕ ЖИВОТА
(Festivo!)

,,У стихованим сновима не треба тражити истините историје“,
с љубављу, Кук Вараџић, противно Хандрији Мачићу-Кицошићу, предговор четвртој бризи, 1833.

Мирног починка, по свему судећи, недостојна, приповедам своје недавно сненије окупљенима: овај сан објаснила бих, за сада, непостојећим термином – наметнута POSTempathy: он настаје услед посматрања in memoriam програма послуженог на телèвизији војвођанској #1, фебруара двадесет перваго, године текуће. Утиску, ваља истаћи, доприноси  друштво:

  1. мудрога Ћирила, осведоченог и посвећеног члана фамилије Potter, који је, са све својим анђеоским, богоумилним ореолом, седео крај мене без четири брка на левом образу и лудео за поповским кћерима, или бар тумачима њихових ликова – у тишини, зато што му је прекодворишна мачка (надводна вештица), поред бркова, појела и језик и
  2. онлајн-Вукице, пријатељице моје мајке.
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: КОКОШКА (Стварносна проза + Вишегласје)

Преспавали су у Бристолу. Сусрет никад краћи, бурна ноћ као да је тарајала само један трен. То је било њихово последње заједничко вече. Он ожењен, отац двоје деце, треће је на путу. Његова супруга Даница је, као и он, лекар, микробиолог.

Она се није удавала, имала је пар дугих веза које су јој само потрошиле најлепше године живота и младост. Била је кустос једног београдског музеја.

Он стално путује, иде на конгресе, усавршавања у Енглеској, дежурства.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: БОЛОЊА ИЛИ? / ЦРКВА У СЕНЦИ (Две приче)

Болоња или?
 (ФФУНС + Стварносна проза + Научна фантастика + вишегласје + Сатира + Омнибус)

Пролог

Зграда Филозофског факултета у Новом Саду, има баш занимљиву причу свога настајања. Наиме то је на први поглед обична зграда од црвене цигле, али ако се уђе унутра и примети сама унутрашња конструкција, схвати се и замисао каква је желела да се постигне. Наиме постоји прича према којој је некадашњи декан и оснивач факултета Милорад Павић изабрао баш овакву конструкцију за факултет.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: ДИЈАЛЕКТИКА ОНТОГЕНЕЗЕ (Експериментална проза + Вишегласје + Женско писмо)

(свима, само не Роберу Бресону)

По селима – где је рат прождрео све иће и пиће, никад се не ситећи, а мушице су прогризале краве као мољци одело – пролазила је данима, у таласима, огромна и црвена војска. А подно нашег села протезало се језеро, врело и несагледиво. Kажу да је на дно пала црна и обла бомба, али да није експлодирала, већ као да је потонула у неко друго небо.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Аурора Ризнић: СЛАТКИ РУЛЕ У АТИНИ (Посластичари) (Крими прича + Сатира + Вишегласје)

Прилика у црном се појавила на импровизованом подијуму баш у тренутку када је жена у смешном комбинезону паковала цигарете у ташну.

– Госпођо, ако се макнете са те столице, одлетећемо сви у ваздух. Пазите на своје покрете, молим вас!

– Ма шта сте ви умислили? Мислите да нас можете тако на превару довести и држати овде…

– Драги моји, изнад нас је жила куцавица града, чувена Атина у којој тренутно има између 30 и 50 гостију, па осим ако не желите да на савести носите све те људе који су се са ове ветрометине склонили у најстарију новосадску посластичарницу, добро би било да ме саслушате.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: ИЗАЗОВ ХАНСА И ГРЕТЕ (Посластичар) (Фан-фикција + Вишегласје)

Евергрин је миран у ово доба године. Дрвеће је олистало, и дрвореди изгледају лепше него иначе. Поље лаванде одише опијајућим мирисом, и мешајући се са мирисом колача из мог дома представља мирис у којем уживам свако јутро док на тераси пијем чај од наранџе са ђумбиром. Док пијем чај поглед ми пада на дрво бадема које је и ове године лепо процветало, обећавајући добар марципан, и то ме веома радује. Идилична атмосфера је оно у чему уживам, али углавном сама.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]