Анастасија: Освета је увек слатка (Крими прича + Зодијак + Женско писмо)

Копам гроб све дубље и дубље. Срце ми куца све брже. Надам се да ме неће открити, а опет шта ако ме открију? Сутра ће објавити на вестима да је нестала девојка из околине Новог Сада, а само ја ћу знати шта се стварно десило са њом. Окрутна јесам и хладна и безосећајна, али ја тако морам да поступам са својом конкуренцијом. А Тамара је ипак била моја супарница. Бацам тело у јаму и затрпавам је земљом.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dipsie: Magija pozorišta (Stvarnosna proza + Umetničke priče + Autofikcija + Žensko pismo)

Šta bi bilo kad bi bilo? Rečenica koja pokreće razmišljanje, analiziranje, uzburkanost svesti, pomešane emocije… rečenica koja nam, makar, ostavlja prostora za maštu. Kada je pročitamo ili izgovorimo, svakome od nas u glavi se pojavi ta jedna propuštena šansa, neostvarena želja, nedosanjan san. U mojoj glavi, takav tok svesti vodi pravo u umetnost, pravo u ono što me očarava još od detinjstva – u glumu.

Za početak, sasvim je jasno da su ukusi vrlo, vrlo različiti.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: Fotoalbum (Stvarnosna proza, Višeglasje, Žensko pismo)

Na prvoj strani albuma dve crno-bele fotografije. Godina 1955. U jednom hrvatskom selu na Kordunu, čije ime nije značajno, živi momčić. Ni dete ni čovek. I dečak i mladić. Nema mu ni petnaest godina. Odnedavno je postao svestan svoje muškosti i kao i mnogi tadašnji momci odlučio da se priženi. Mislio je da brak donosi samo telesnu nasladu prilikom svakodnevnih celonoćnih spajanja dva tela u jedno. Ko zna koliko bi u to verovao da mu jednog jutra u glavi nije odzvonilo TRUDNA.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lilian Riddle: Želim da te podsetim (Stvarnosna proza + Žensko pismo)

Draga Marta,

Informacija koju sam nedavno saznala navela me je da ti napišem ovo pismo. Sećam te se još kao devojčice, odrasle smo u istom gradu. Zapravo, jedino te se tako i sećam, pošto sam već sa trinaest morala da odselim. Od tada su prošle godine, pa se teže sećam pravih slika, a više pamtim nekakav osećaj povezanosti koji je prkosio onome šta se stvarno dešavalo. Izvini što iz ovih redova možda iščitavaš bliskost, nemoj da te to uplaši.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: Како се калила историја (Фантастика + Женско писмо + Вербо-воко-визуел)

don’t get sentimental, it always ends up drivel.

Поређење зоре с ватром старо је колико и прва непроспавана ноћ: силно и тромо, ноћно небо се вртело у глави неког прапретка који је у њега гледао сузним, замућеним очима, несвестан пламена који му је пецкао крвава колена. Let’s go manger à la desayuno – Варшављанка је буктала – у хотелу су, освојеном, витлале чаше, и сви су имали по хиљаду ногу које су мрвиле до праха малтер и орнаменте осуте са зидова што се простиру све до високих плафона.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: KOB MRTVE VODE (Horor + Žensko pismo)

Istočna Srbija 18.vek.

Živorad je bacio kramp, počeo je već prstima deljati komad po komad zemlje k’o noć crne, izvlačeći je iz džinovske rupe u svojoj avliji. Graške znoja svijale su mu se o vrat praveći omču, vetar je šibao nad dubokom rupom čineći njenu vlažnu nutrinu još hladnijom. Jeza, jeza se uvukla kao studen u kosti iscrpljenog čoveka kojem je vračara rekla da se pod njegovom zemljom krije bunar vode lekovite.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Аурора Ризнић: LOADING SUBTITLES (Стварносна проза + Женско писмо + Ток свести)

Због извесне особе која је себе називала Badmaxх интензивно сам почела да гледам шпанске филмове. Десило се сасвим случајно – пролазила сам кроз дневни боравак док је брат учитавао превод филма који је намеравао да гледа. Испод слике се најпре појавио емотикон широко развученог осмеха, а затим упутство које није имало везе са уводном шпицом – Што би рекао велики Хич (не Вил Смит него чика Алфред) – не откривајте својим пријатељима крај филма.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamtesa: ŠTA SE TO SNEVA? (Fantastika + Postmoderna + FFUNS + Žensko pismo)

Nalazim se u hodniku praznog fakulteta. Izgleda tako napušteno, mračno i hladno. Nema one buke ispred amfiteatra na koju sam navikla. Čak je i „Filozof“ potpuno prazan. Sada se krećem od amfiteatra ka čitaonici. Nigde žive duše. Vraćam se ka amfiteatru u nadi da ću videti nekog od kolega kako ulazi na faks. Odjednom mi nešto odvlači pažnju. Skrećem pogled kroz stakleni zid „Filozofa“ i vidim svoju poprilično providnu priliku kako sedi za jednim stolom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Борка Даевска: СТРОПОШТАЛО СѦ (Експериментална проза + Женско писмо + Други гласови + Аутофикција/ток свести)

Вечерас свици светле у мешинама прастарих крава, док глођем, зѫбима тупим, километре између Натпоља и бријега пуста, за оцем и након њега – баре су суве и исте, а блато густо, у горици ђе се легу вуци. Но! – бор до бора, а спрам тога:

огањ гори у јеловој гори
ко га пали, лијепа ђевојко?

и фију кроз наврат-нанос чешљано растиње – то постах, добри коријени у галопима трули: бајат и проклет, смео, када је узрех.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: ДИЈАЛЕКТИКА ОНТОГЕНЕЗЕ (Експериментална проза + Вишегласје + Женско писмо)

(свима, само не Роберу Бресону)

По селима – где је рат прождрео све иће и пиће, никад се не ситећи, а мушице су прогризале краве као мољци одело – пролазила је данима, у таласима, огромна и црвена војска. А подно нашег села протезало се језеро, врело и несагледиво. Kажу да је на дно пала црна и обла бомба, али да није експлодирала, већ као да је потонула у неко друго небо.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]