Stefan Ilić: NAOPAKI INDIJANAC (vestern + erotski)

I

“Nastavi da jašeš, crvenokošče prokleti, ovo te se ne tiče”, doviknu beli čovek, dok je iza njega, pod krošnjom tupela, plesala bela devojka, pokušavajući rukama da olabavi omču koja joj je zatezala vrat. I nastavio sam da jašem…Ali ka njemu, na šta je on počeo da mi mlati pred očima nekom zvezdom koju je skinuo sa svog prsluka. “ Znaš li ti ko sam ja?” ; “Stoj!” ; “Pucaću!”

I zaista, zapucao je, ali na njegovu žalost, prilično neprecizno.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dajana Mitrov: KRVAVI PUT (naučna fantastika + partizanski)

Dobro nam došli, dragi studenti.

Uvek ista uvodna rečenica kojom je profesor Jovan Pirić pozdravljao novu grupu u Muzeju moderne umetnosti u Beogradu, i jedinom muzeju u Srbiji koji je još uvek postojao. Znao je da to više nije bila umetnost kakvu su znali njegovi dedovi, da su veliki umetnici jedino dostupani u online muzejima i da je vreme u kome živi prosto nadmašilo realnost i materijalnu prisutnost. Moderno doba nam je preotelo sve vrednosti koje smo ranije poznavali, često bi pomišljao.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: REVOLUCIJA U MALOM (partizanski + krimić)

Kraj tijela ubijenog učitelja Radovana Š. lijeno i skoro nezainteresovano stražarila su dva milicionera. Malo podalje, jedna grupica seljana je žustro raspravljala, dok je jedna, manja, stajala po strani nijemo. Trinaesti julski dan 1946. godine stihijski je dosegao svoj zenit i svoj puni potencijal. Vazduh je treperio i u koncentrovanim valovima teško pritiskao svaki vid života, i Dušanu, koji se nevoljno približavo prizoru, se nepogrešivo činilo da ni oni mrtvi na ovakvu jaru danas nisu neosjetljivi.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: „NE ŠTEDI“ (telenovela/melodrama + partizanski)

Pešačili su već neko vreme, sa puškama u rukama. Žene i muškarci, zajedno. Četa je ulazila sve dublje u šumu. Onaj ko se okrenuo kao nesrećni Orfej mogao je i dalje da vidi palacajuće jezičine plamena. Ali im glave i duše nisu bile prazne kao napuštene kuće i štale. Ginuće za slobodu, za novu državu i novi život. Kao jedno pevali su „Po šumama i gorama“. Dvoje zaljubljenih gledalo se osmehom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Milan Tica: KO SVE OVO REŽIRA? (vestern + naučna fantastika)

„Bitka za njene grudi“ – Aleks Brajton
Izdavač: Gejmbuks
Čita: Nolan Rid
Prva kaseta – strana A
Bitka za njene grudi

Prvo poglavlje

Žena u prozirnom, intezivno crvenom negližeu stajala je oberučke naslonjena o okapnicu prozora i pozdravljala stranca koji joj se oklevajući približavao. Njene znojem orošene grudi izgledale su kao pustinjski pesak na koji se okomila laka kiša, a čije kapljice zemlja nije upijala, već ih ostavljala da se onako nerazobličene cakle na zlatastoj površini.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dušan Karabasil: DURMITOR, DAN PRVI (teleovela/melodrama + naučna fantastika)

Obronci Durmitora, planeta Zemlja, 2075. godina.
Nakon nekoliko velikih klimatskih katastrofa izazvanih globalnim zagrevanjem planete Zemlje, čovečanstvo je izbeglo na brda i planine, gde je još jedino bio moguć život. Sa sobom su poneli i svoje artefakte, od kojih su neki, kao što ćemo imati priliku da vidimo, u priličnoj meri humanizovani…

„Alo, ženo, spremaj 3D kačamak, dovodim ti devojku da se upoznate… tu…tu…tu…Eto, tako Maruška, videćeš, dobra ti je moja Vukosava, lepo ćete se slagati.“
„Vu-ko-sa-va do-bra!“
„Da, da, videćeš šta ti govorim, sila je to od žene, kakav samo 3D kačamak mesi!“
„Vu-ko-sa-va me-si!“
„Jes, jes, ali ne vala kao ti što znaš…hehe.“

Ilija dodade gas, kako bi se što brže uspeli uz kanjon, pre svega jer mu se strašno pripišalo (neko će reći, da, ali zašto nije zaustavio automobil i pišao pored puta, odgovor je jednostavan, jer je duvao strašan vetar, a Ilija je bio jedan od onih što nisu voleli da pišaju uz vetar), a onda, recimo da je tu važnu ulogu imao i 3D kačamak…
Za to vreme, u kući Ilije i Vukosave Koprivice, odigravao se jedan posve drugačiji razgovor:

„Alo, Momčilo, ljubavi moja, slušaj, evo ova budaletina od Ilije mi dolazi u kuću sa onom nakazom tvoje vrste, da si se nacrtao kod mene odmah, imam plan.“
„Mom-či-lo do-la-zi.“

Činilo se da je to jedan sasvim običan dan, u moru manje ili više harmoničnih 24 časa koje su ljudi provodili u obnovljenim plemenskim zajednicama, ili svako sa svojim personalizovanim seksi robotom u ljubavnoj ilegali, po brdima i planinama, po šumama i gorama…

„E tako, ulazi Maruška, i ne moraš se izuvati, hehe… O, đe si ženo, avetinjo, ajde, ajde da se upoznate, red je, ovo ti je Maruška, Maruška ovo ti je moja žena, Vukosava.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Jelena Arsenović: DOBRI POTOK (partizanski + horor)

Oktobar, mesec kada je sve gorelo.  Bombe su  u pepeo pretvarale sve čega su se dotakle, ali život je nastavljao da teče. Nikada volja da se živi nije izraženija nego kada sve oko nas vene. Seme želi da proklija, biljka da još jednom podari kiseonik, čovek da zagrli svoje dete… Svoje se brani do poslednje kapi krvi. Krv koja se razliva i meša sa prašinom stvara  slike koje  kiše ne brišu tako lako.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Марија Гагић: О ЛЕПА, ЋАО! (партизански + еротски/порнографски)

Јуче су стрељали Песника, писало је. Дрхтав рукопис, мусаво мастило од знојаве руке. Мирисало је на сузе, дрхтавицу и страх. Одједном, било ми је жао свих нас. Наметнуло се питање, зар нећемо сви завршити управо овако. У некој рупи изнад проклетог села. Колико ће трајати ова агонија. Колико дуго можемо да пружамо отпор. Било ми је јасно, живи смо мртваци, али данас… Данас живим као да је све или ништа, као да ће Студенткиња сутра неком другом упутити цедуљицу или лично се уверити: Ње више нема.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Filip Pandžić: MESO (horor + noar/krimić)

– Je l’ ste vi detektiv Vik? Hvala bogu da sam Vas pronašao… Moje ime je Tom Rivera i bavim se trgovinom mesnih proizvoda. Mislio sam da želite da znate da…

U tom trenutku je pao na pod sa nožem u leđima. Vik je potrčao ka vratima i kroz hodnik video crnu senku koja se spušta niz stepenice. Okrenuo se još jednom prema Tomu i video ga vrlo jasno kako stoji.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Бранисла Алексић: ПЕКАР (кримић + еротски)

То вече сам пошао да обиђем Дон Вита. Много је помогао развоју моје пекаре. Спасао ми је породицу банкрота и ћерку зле судбине. Кад се само сетим како је његов мали месио тесто по казни са мојом ћером у подруму пекаре. А ја са улице вичем: „Меси, меси, неће да ти шкоди!“ Дугујем све породици Корлеоне и верујем да ће Дон Вито и његови синови знати да цене овај мали гест.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]