Ivan Benčik: „HOD PO ZLATNOM TRNJU“ (Memoari Davida Glasnija)

Dragi prijatelji, verni čitatelji i ljubitelji pisane reči, sigurno ste primetili moje neobično dugo odsustvo, kao i manjak novih tekstova i recenzija. Ne brinite sa mnom je sve u redu, još uvek sam živ i zdrav. Bila su to duga 3 meseca i sam sam iznenađen da je prošlo toliko vremena. Razlog svemu tome je bilo čitanje gigantskih memoara Davida Glasnija “Hod po zlatnom trnju”. Ako nikada niste čuli za ovo ime, ništa ne brinite, nemate razlog za stid, do pre 3 meseca za njega nisam čuo ni ja.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: NOĆNE MORE O MORU NOĆU

Poštovana Tamara,

Vi se, izgleda, ne biste složili sa Valerijevim „ni san niti sanjarenje nisu obavezno poetični“. Ne postoji priča u Vašoj zbirci kratkih priča koja nije poetična. Mada moram Vam reći da su ankete pokazale da većina čitalaca preferira priče sa fabulom,ali u više od pola vaših priča ona izostaje.

Čak i tamo gde fabula izostaje, ona ne nedostaje, jer su priče bez obzira na to uzbudljive i upečatljive. Priča kao što je npr.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dajana Rastović: ČEKAJ ME I JA SIGURNO NEĆU DOĆI

Zbirka kratkih priča „Čekaj me i ja sigurno neću doći“ na veoma interesantan način izokrenula je perspektivu nekih od najpoznatijih dela svetske i domaće književnosti. Autorka se bavi prevashodno ljubavnim pričama u kojima stvara neočekivane rasplete, pa tako oni u nekim slučajevima, čak, i umesto tragični postaju smešni. Kao uzrok za stvaranje ovakve zbirke priča autorka je navela prezasićenost čitalaca temama koje su već viđene i obrađivane i pri čemu dodaje da je gotovo nemoguće dati neki novi, nesvakidašnji doprinos književnosti.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: INTERMECO U E-MOLU (Peto, dopunjeno izdanje)

PREDGOVOR SAMOG AUTORA

Od trenutka kada je moje djelo dospjelo u prostorije udruženje građana Epimeleia, moga tadašnjeg velikog druga, a kasnije urednika i sadašnjeg kuma, Branislava Aleksića, koji je prvi i štampao Intermeco, pa sve do ovog sadašnjeg trenutka, kada se, eto i ja, po prvi put javno oglašavam, o svijetu nastalom iz E-mola zaista se mnogo toga reklo. Mnogo pitanja je iznijeto, nepotrebno, mnogo nedoumica se ni iz čega stvorilo.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Sara Matin: ATAKA

U okviru ovogodišnje edicije „Prva knjiga“ Matice srpske, objavljena je i zbirka priča Sare Matin „Ataka“. Kratka proza, kao opredeljenje sa kojim se stupa na književnu scenu, samo po sebi predstavlja izvantekstualni signal za tumačenje, koji uvek priziva u svest pretpostavku o pojačanom smislu za sintezu misaonih sadržaja.

Pođe li se od naslova, može se reći da on implicitno postavlja zahtev, koji može da se uzme kao determinišući za ostale priče iz zbirke.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dušan Karabasil: MOČVARA, MOZAK

Malo je reći da je Močvara, mozak, mašina pretenciozan, krajnje megalomanski projekat jednog neafirmisanog autora koji očigledno želi da privuče pažnju na sebe ovakvim prvencem. Doba „velikih tema“ je davno prošlo, i postoje više nego dovoljno čvrsti razlozi, poznati svakome ko se iole razume u književnost, zašto nije moguće više pisati na ovaj način kojim to čini Karabasil.

Naime, u romanu je ispletena priča o životu neimenovanog slikara, koji je sav napor uložio u svoje monumentalno delo nazvano Močvara, mozak, mašina, kojim bi obuhvatio ključne pojmove čovekovog „uzdizanja“.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dajana Mitrov: OČEVI SAHRANJUJU SINOVE

Očevi sahranjuju sinove, romaneskni prvenac Dajane Mitrov, priča je o stradanju i onom što rat za sobom ostavlja – kolektivno sećanje i zaborav. Naime, pratimo perspektivu Gojka Kraljevića Goše, koji se sa svojim saborcima, oktobra 1944. godine, probija kroz kanalizacione tunele pod Beogradom, tražeći neprijatelja iz podzemlja. Čitav roman skovan je u obliku skaza, a pripovedač je Gošin otac. Osim očiglednih horor momenata i gotovo morbidno detaljnih opisa, delo bi trebalo posmatrati i iz istorijskog konteksta.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ivana Gorandóttir: POD TEPIHOM

Postoje knjige koje pročitate pa ih zaboravite nakon nekoliko dana, ili, ako imaju sreće, nakon nekoliko nedelja. Postoje i one koje su napisane sa ciljem da vas približe tajnama mikrokosmosa, pa ćete ipak, i nakon što ih pročitate, uz pomoć svih pet čula i zdravog razuma, biti svesni toga da niste u stanju da ih razumete. A onda, opet, postoje i knjige poput ove, koje vam se učine toliko bliskim i važnim, da se odlučite da napišete kritiku o njima, iako ste samo obični laik.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Зорица Глишић: ПРЕВАРА

Да љубав није увек бајковита и сјајна, доказ је роман „Превара“.  Овај  роман је меланхолични водич кроз емотивну нестабилност  жене која је трагала за правим мушкарцем.  За некога може бити поучно штиво, а за некога пак бескористан – све је ствар перспективе.  Сви љубитељи љубавних прича имају моју препоруку за овај кратки роман који почиње прологом „Права одлука“. Фабулу прате смењивања ликова и догађаја, а читаоцима препуштам да епилог романа протумаче на себи својствен начин.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tijana Nenadović: POGODI KO SAM

Roman “Pogodi ko sam”, sastoji se iz dve priče o različitim porodicama koje nam pisac na realan, suptilan i pomalo komičan način predstavlja. Radnja je smeštena u 21. veku, jedna porodica se nalazi u Srbiji,a druga u Španiji i njihovi životi, dešavanja i problemi odvijaju se istovremeno. Na početku romana pisac predstavlja obe porodice koje se nalaze kod bračnog savetnika kako bi rešili nesuglasice u braku, popravili odnos i zbližili se.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]