Filip Pandžić: GLUVO JE DOBA

Priča se da je jedan student ostao zaključan na fakultetu jer je čekajući kraj predavanja Svetske književnosti 5 koje se završavalo u 21h zaspao na jednoj od klupa na trećem spratu u delu skrivenom od silnih hodnika koji su izgledali kao lavirint. Kao i uvek spremačice su taj deo sprata već prošle jer su znale da tu nikad nikog nema. Student je ujutru imao kolokvijum iz morfologije, a pošto je bio putnik ovo noćenje mu, možemo pretpostaviti, i nije tako teško palo.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anabela Kuridža: DAN KADA JE STEFANA FOTOKOPIRALA SKRIPTU

Pre neki dan uleće moja Stefana sva zadihana i zajapurena u naš novoopremljeni stančić i govori mi onako nerazgovetno, kroz dah: „Znaš li ti… da je.. uh stan’ da uzmem vode… ustvari neću. Znaš li ti da je vaš faku…fakultet bio ludnica?“ „Vaš fakultet?  Taj prisvojni pridev uz moje ime NE MERE. Ja tamo nisam bila od jesenaske. To je isto kao da kažeš Tvoja teretana, tvoje skripte. Sa tim stvarima nisam tako bliska.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: ISKRIVLJENE SLIKE PREPLETENE PRIČE

Razgleda slike obešene po zidovima fakulteta. Prilično su apstraktne iako na prvi pogled neke od njih mogu da se učine kao konkretne i jasne. Onaj čudan elektricitet u stomaku se pojačava što duže kupa oči u njima dok se mozak napinje kako bi razumeo (ono što možda ne treba da se razume, svakako oseća). Neće da zaroni.

I noćne more su previše. Sva ta iskrivljena lica, boje, neslaganje, apsurdnost… Ko još sanja ove slike?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lazar Lazarević: GLE, NI ŽIVOT VIŠE NIJE ŽIVOT

Sedim u hodniku fakulteta i posmatram beton koji ga krasi. Komunistička zgradetina – tako ga zovem. Izgovaram to sa određenom dozom cinizma, neznanja i bezobrazluka, ali i sa dosta poštovanja. Zgradetina je fascinantna i zbunjujuća, lepa i metaforična. Koleginica misli da postoje tajne prostorije. 

U prvoj godini sam bio dobar student; redovan i posvećen. Sada sedim u hodniku, divim se betonu i morim se mislima o mnoštvu nepoloženih ispita.

Fotografišem fakultet uzduž i popreko, trošim cele dane tu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Glorija Madžarac: ĐAVO NOSI ŠNALU

Legenda kaže da kada god se profesor Raša zagleda u lulu (koju je pozicionirao na levi zid u kabinetu) oživi jedan pokojnik. I to ne bilo koji, već onaj na čiji je grob poslednji put pao pogled profesora Raše. Međutim, grof Oto fon Hauzburg je pre mnogo godina bio u Srbiji po mnogim vodenicama i sablasnim mestima, pa čak i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu da utvrdi postoje li vampiri.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: МИСТЕРИЈА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

Био је то још један обичан дан на Филозофском факултету. Предавања су се отегла до касно увече. Већина слушалаца у амфитеатру је зевала, не зато што је предавање било досадно, него зато што смо били исцрпљени. Претрпан и пренапоран распоред, ма колико се трудили, последње мрвице концентрације су већ потрошене на претходна предавања. Мало је фалило да задремам, када ме је колегиница која је седела иза мене одлучно убола оловком у леђа:

– Морам у тоалет, ти пиши, па ћу копирати од тебе, нема спавања.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Milica Sredojević: PROFESORSKA LOZA VAMPIRA

Baš tu, ispred kabineta 328, na trećem spratu Filozofskog Fakulteta, dogunđavalo se dvoje studenata. A o čemu bi drugo u januaru pričali, no o ispitima koje polažu.

-I ti polažeš pregled poetika? – upitao je momak plave kose, devojku koja je sedela preko puta njega.

-Mhm- odgovorila mu je.

-Koliko si puta već izlazila? –

-Ovo mi je prvi put, druga sam godina, tek sad sam slušala ovaj predmet.-

-Auu, pa ti si tek počela, ja sam apsolvent, i posle desetog puta sam prestao da brojim.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Milan Tica: PONEKAD, OD OKTOBRA DO MAJA

Jednu sasvim običnu, kasnovečernju, pijanku u studentskom domu broj 14 pri Univerzitetu N. P. Ogarjova u Saransku – koji je između ostalog primao i mlade ljude na razmeni – prekinuo je nestanak struje. Psovke na poljskom, ruskom, engleskom, pa čak i srpskom jeziku odjeknule su prostorijama doma, koji u tim trenucima nije ličio na ustanovu u kojoj borave budući inženjeri i profesori, već na onu gde su smešteni nekadašnji nosioci tih zvanja, oglodani od života i ispijeni od raznih lekova, koji u bunilu, uz sočne psovke negoduju što im za desert nije poslužen sutlijaš.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Vanja Pejović: POSEJDON

Dve hiljade dvanaeste napravili smo prvu grešku. Iako se ovaj put od posledice do uzroka došlo teškim putem, krivica ipak i svakako jeste naša. Iako u nju niko ne veruje sem mene. No ona se ne sme svesti na samo jednog čoveka, mene. Bio je tu ceo tim kada se odlučivalo o novim smerovima.
-Veb dizajn?
-Ali nemamo preduslove za to?
-Gejm dizajn?
I tako je sve počelo.

Nakon godinu dana prikupili smo sve što bi nam dalo uslov za odobrenje.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]