Simeona Jakišić: JESEN U MOJOJ ULICI

san u mojoj glavi jesen ne prestaje da kvari:

sada postojim drugačije, polovično, unutar i van sebe.

misli se otrgle, lutaju ulicom, traže se pod drvetom, pod korakom, pod zemljom. ne staju, nestaju. idu ka dole, teške, proniču u sve. temelj svima, hodaju, gaze, po čemu, ne znaju, po svemu, zašto, odlaze. vreme je nestabilno.

ponekad udahnem list. glatko prođe, ode ka gore, nastani se u glavi, ostane. okrećem ga, danima, prevrćem, slušam, boluje neizlečivo, šta mu mogu, truli, tužno.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Сања Митровић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

Календар од прошле године

Чија то смрт удара о моје слепоочнице? Посматрајући новогодишње украсе на тргу јавља ми се немир у стомаку. Почетак новембра је, постоји могућност за спасењем, раскачите те бљештаве знаке да је крај! Али радници настављају да се довикују објашњавајући наредни корак постављања огромних сијалица у крошње дрвећа. Било би најпаметније отићи даље, својим даном и послом, само што се у мојим ногама родила немогућност. Остала сам да стојим и посматрам како једна по једна сијалица добија своје место, како вешто повезују каблове и лако настављају даље од дрвета до дрвета, као да нису тиме што раде најавили свету да је готово.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Mihajlo Manojlović: JESEN U MOJOJ ULICI

U tihoj noći kapljice jednolično dobuju po oknu prozora i sam, u svome krevetu provodim noć bez sna. Ulicom odzvone poneki koraci i njihov užurbani odjek razlijeva se po zidovima od žute cigle, nakvašenim od neprestalne trodnevne kiše. Pažljivo osluškujem svaki zvuk, nemiran i razbuđen, tražim jedan dobro poznati. Sjećanja ovaj dan izdvajaju od svakog drugog u godini. Očekujem njen dolazak, da među tim sumornim i kišnim zvucima pronađem onaj nezaboravni.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Богдан Рапаић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

Први дан јесени, пас ме запишао већ два пута. Реткост.
Као и увек, стојимо Горан, Велибор и ја.
Горан је данас посебно ћутљив, не воли кад почне јесен, алав је, воли сунце.
Мене глад већ полако пролази, заситио сам се.
Велибор нам се подсмева, он се целе године храни.
Испод нас је аутобуска станица.
Скоро су мењали бетон, пресвукли су улицу, мењали су и топловодне цеви. Запрепастио сам се кад сам видео шта се налази на само два метра испод земље.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ленка Настасић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

или авлији где ни не пролази

Опало лишће тка ћилим најразличитијих нијанси злата, воће испуњава штандове пијаца одмах поред набубрелих зрелих бундева, а ништа од тога становници Билића не виде од узкомешале плеве. Ласте одавде не лете са променом времена већ потеране џангризањем ’леватора. Док ветар хучи кроз фаличне плотове, жене насађене на хоклице разглабају већ буђаве диване.

– Дедер, понови шта ти је рекла Смиљка јуче.

– Штаа, он умро?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Филип Пајкановић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

Увод или Почетак једног на први поглед обичног дана

Ово је надасве тако чудновато и тајанствено пространство. Да,  у овој седефној магли као да ми буше главу некакавим ванземаљским ласерима. Фин је то систем, прави мале рупице у темену, али опет одвратно боли. Овај звук, да ли су то оне трубе? Чини ми се да сам о томе читао некада давно у једној књизи, тамо стоји да ће се на небу зачути трубе и најавити смак света.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лазар Буква: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

или

како Тодор од Суботе, Николча и Фарук-ал-Банани испијају безалкохолно пиво

Пре него што кажемо где су седели и о чему расправљали, нека буде знано и утврђено и у обзир узето да робу Алаховом, Фаруку-ал-Бананију, испијање безалкохолног пива, по следећем хадису, није забрањено. Наиме, Ајша р.а. преноси да је Алахов Посланик с.а.в.с. рекао: „Све што опија харам је. Оно што опија у великој количини-харам је и забрањено је узимати га и у малој количини!“[ЧИТАЈ ДАЉЕ]