Suncokret: Alisa? / I dalje trauma (Moj san)

Alisa?
(Stvarnosna proza + zodijak)

Nije baš bilo kod drveta u hladu, ali plava jesam, prestravljena jesam, sanjala jesam. Čini mi se da čitav život propadam kroz rupe I tunele gdje me dočekuju razne poruke kao dalja uputstva, kako živjeti. Vrata na koja nailazim ne otvaram uz pomoć napitaka, već glavom. Tvrdoglavost. Klasično za planetu koja sa mnom upravlja. Nije kao da jurim zeca koji ima sat, ali jurim vrijeme. U mom snu zec je mamac za loše navike koje kradu vrijeme.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Palčica: Drugi svet / Senka

Drugi svet
(Horor + fantastika nežanrovska + autofikcija)

Kuća u kojoj je živela nalazila se baš na samom kraju grada. Kao da je sve nestajalo na tom mestu, gubili su se tragovi i znaci svakog ljudskog bića. Uvek je bilo tako pusto, a ona je uvek bila sama. Sunca nikada i nije bilo, kada bi izmililo izmedju oblaka to bi bilo toliko kratko, kao jedan treptaj. I već u sledećem trenutku ponovo bi zavladao onaj isti mrak koji guta sve pred sobom ne birajući šta guta.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dipsie: Prvi zadatak / Drugi zadatak

Prvi zadatak
 (Stvarnosna proza + žensko pismo)

“Moram da ti ispričam šta sam sinoć sanjala!” – ovim rečima moja najbolja drugarica Lina započinje glasovnu poruku koju mi je poslala. Nije neobično za nas dve da prepričavamo snove jedna drugoj, bude nam nekako lakše, kao da smo ih zapisale u neki lični dnevnik. Neretko prepričavanje započnemo upravo tim rečima, ali ovaj put sam osetila po boji njenog glasa da se tom snu nećemo smejati, da se nećemo šaliti na račun istog, u najmanju ruku – osetila sam da nije bio prijatan.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Робот: Први задатак / Други задатак

Први задатак
(СТВАРНОСНА ПРОЗА + КРИМИ ПРИЧА + ЖЕНСКИ ЛИКОВИ + СПОРТ)

Две сестре, старија се зове Магдалена, а млађа Лена. Желеле су да крену на неки спорт. Њихови идоли, што се тиче спорта, су сестре, Милица и Ана Дабовић. Знале су чега су се све морале одрећи и колико труда су уложиле у себе. Колико им је био тежак живот и успеле су да буду успешне кошаркашице.
Кренуле су на тренинге, добро им је ишло.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лу Барили: Катабаза / Сан

Катабаза
(фантастика + аутофикција/ток свести)

Раздрагани женски осмех помаља се из мрака и отвара мали кавез дебелих решетки. Из њега излеће црна птица која усплахирено облеће око централног дела подрума без прозора и врата на видику. Све ван центра је у потпуном мраку, без обриса и звука. На каучу боје цигле седим ја, друга ја, и престрављено посматрам птицу, без снаге да се померим. Птица се убрзо сурвава на моје груди и од силине ударца тонем још дубље у двосед боје крви.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lilian Riddle: Posetilac / Zašto sam bosa? (San)

________________________________________________________________

Zašto sam bosa? (San)

Krvave stope nalazile su se po čitavoj beloj kutiji. Pločice. To su blještavo bele pločice, a po njima mnogo tragova krvi. Otisci brojnih ruku i nogu. Pločice blješte, reflektuju i prelamaju svetlost zbog koje mislim da slepim. Da. Ne vidim ništa. Glasni vrisci odjekivali su mi u ušima. Rukama ih pritiskam kako bih iole prigušila zvuk, ali nalazim da je on u meni. Odvezujem povez sa očiju i shvatam da klečim na krvlju uprljanim pločicama, u krvlju umrljanim farmericama.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Кишни човек: Жмурке у мраку / Није сан све што сањамо

 Жмурке у мраку

*Године 2008. погинула је моја тадашња најбоља другарица у саобраћајној несрећи*

Стара, оронула кућа, тамних камених зидова, огрнута хладноћом и мраком где ни светлост не допире. На мрачном степеништу играју се две девојчице жмурке, моја другарица и ја. Трчим и кријем се од ње, а она ме упорно стиже док ме дозива језивим гласом. Игра све више не личи на жмурке, већ на оне игре у хорор филмовима где једна језива особа јури другу да је убије.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kečiga: Ubij me nežno / Utisak stopala

Ubij me nežno
(Krimi priča – Autofikcija, postmoderna, nepouzdani pripovedač, višeglasje)

                Nepomično sam ležao u lokvi znoja, prst je pritiskao okidač. Ne zapamćen san je osim ukočenosti ostavio osećaj nemira i pitanje – kako? koje je odzvanjalo mamurnom lobanjom. 09:53 skoro sedam sati sna u cugu, ovo je novi rekord. Ko keže da se tablete ne mešaju sa alkoholom, ovako su imale barem nekakvo dejstvo.

                Dohvatio sam notes sa noćnog stolčića i zapisao još jedno Kako?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: У лавиринту сенки / Мој сан

У лавиринту сенки
(Постмодерна + Аутофикција + фантастика + Сан)                                                                         

,,Али ко си ти напослетку?
– Део сам оне силе што жели зло, а увек чини добро.“
Гете, Фауст

У свом раном детињству често сам се питао. Питао сам се куда речи одлазе онда када их изговоримо? Дечачке илузије и замлаћивања, никада до сада нисам на то обраћао пажњу. Не знам што сам се сада тога уопште сетио? Не то као да је бунцање.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Krezavi trozubac: Krezavi triptih / San: zubar-mesar, ubistva životinja i još ponešto

KREZAVI TRIPTIH (HOROR + OMNIBUS + VIŠEGLASJE)

 RUKA, RUČICA

Probudio sam se sa paučinom u dlanu i odmah odsekao ruku. To ju je oživelo, konstatovao je sedmogodišnji pacijent u Miki Maus pidžami. Vidi stvarno, pomislio sam posmatrajući kako patrljak pljucka krv po beloj bolničkoj zavesi i ispisuje nešto vrlo važno. Krvava tvorevina je bila neobično čitka i glasila je: Stoperka nema uši, ali zato u torbi nosi suzavac. Saberi se![ЧИТАЈ ДАЉЕ]