Катарина Перић: MOLY

Гвоздено небо нека покори цветопрста зора
 и објави орлов страховит на земљу пад
И колена црног корена му сломи
Кад види јелена лудог тог
Где потоку он хита
О свему том
Ти казуј
Каћа
Сад

Хермија, Хермија…Види ову бљуцбожанску земљу, Хермија. Нису ли ти мили јелени који журе ка својим изворима?Зову нас да појемо с њима. Осете…Стрмоглавила нам се на главу амбросијска ноћ. Али твом малом њуху нису осетни полети речи играчица.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Jelena Arsenović: ILKAS

„Nema mosta međ dušama našim ni zgloba,
ponor strašni između najbližih zija.
Zar sam znala ja kad ti je duša bivala zmija,
kad je u njoj bila ljubav, kada radost, kad zloba?“

Sada volim da ih lomim, da osetim kako svaka košcica u njihovim telima krcka pod trostrukim nizom mojih zuba. Ništa nije lepše od zvuka koji proizvodi telo koje se razbija o stenu. Tanane niti tkiva pucaju, polako se cepa kožni omotač i iz njega kapljice klize ispuštajući miris sveže muške krvi.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dajana Mitrov: KO JE KO?

*

Umorio sam se i oznojio. Ako stanem – smrznuću se. Ako krenem dalje – snaga će me izdati. Vičem. Odjek, pa tišina. Niko se ne odaziva. Pođoh natrag. Pa opet ne izbih na put. Pogledah. Svuda okolo šuma, ne može se odrediti ni gde je istok ni gde je zapad. Zaustavih se. Pođoh napred. Noge se umorile. Počeo sam se pitati: gde sam? Sneg je promenio sve. Belo. Zaslepelo me.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: „ON NEHOĆAN LJUBIO JE HOĆNU“

Oh, koliko bih volela da te nikada nisam pustila da odeš. Nikada ti to nisam rekla, nikada ti nisam rekla zašto sam te zapravo pustila. Žalila se Atena Zevsu da te držim nasilno u domu svome. Njegove srdžbe se verovatno samo Prometej nije plašio. Morala sam to da uradim, da ne navučem na sebe gnev bogova.

Ipak, bio si nesrećan, a nije od gvožđa srce u grudima mojim. Tugovao si svaki dan na žalu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Јелена Весић: ГЛАД НА ГРЕБЕНУ

Већ из велике даљине до ока преплашеног посматрача могао је допрети дим густе и вечно непролазне магле. Знали су и они најсмелији да о пределу два застрашујућа гребена изнад којих никада није било могуће угледати ведро небо не треба ни говорити. Није било пожељно ни мислима призивати оно зло које се крије у тами из које нико није изашао жив. Права истина је: нико осим њега. Од тада две сестре више не живе истим животом.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Milan Tica: EKSCES U DOMU ABRAMOVIĆA ILI KAKO JE JEDNO ČUDOVIŠTE SAČUVALO SVOJ ENTITET

Ono što je prethodilo susretu

– „Do kad planiraš da budemo na ručku kod tvojih?“ – Upitao je Polifem Marinu, dok je jagodicom palca pažljivo skrolovao po ekranu telefona tražeći nešto na TV programu.

− „Aaaah brate, zar je to bitno?!“ – U neverici je uzviknula Marina koja je u tom trenutku nanosila ajlajner ili krejon, no to nije bilo ni važno, niti je te dve stvari Polifem razlikovao. Uvek se pitao dok je sedeo sa drugarima na piću: „Ljudovi, je l’ vi kontate razliku između krejona i ajlajnera, meni je to isto sranje, drugo pakovanje; svakako je posledica crnilo oko očiju.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Pavla Banjac: KIRKA, BEZ MILOSTI

Sutra kada ponovo, u suton, pođeš u uobičajenu šetnju posle aprilskog pljuska,
kad ti pošaljem po jatu vrana čašu vina od plavih ruža,
do prve ćeš se jutarnje rose već trezniti medom.
Kad pošaljem po tebe slup, prepun vukova, već ću ti drugo smišljati ime,
i njime, kroz vetar i jedra dozivati.
Da se, kad se probudiš, sa rikom lavova čuvara, samo tog sećaš.
Glas ćeš tad ugledati moj, u sebi, jasno, ali bez moga u njemu lika.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kristina Posavčić: DEMON IZ JAME

“Zaista, kada bi imao još dve glave, bio bi pravi Kerber!“ reče uplakano mlada devojka i otriči nazad u svoju sobu.

Naime, njen otac bio je tvrdoglavi starac koji je uporno odbijao njene molbe koje su uključivale ideju da napusti kuću. Verovao je da napolju ne postoji ništa osim zla, nepravde, tuge i sebičnosti, te je tako odlučio da zaštiti kako i sebe, tako i svoju ćerku koju je jedinu imao.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лазар Биорац: О ЉУДИМА И ПАЦОВИМА

Чуо сам, људи славе зликовца! Гласови о њему одавно су надмашили границе хеленског света, пренеле се до најудаљеније тачке глобуса, а ни речи истине!

Проклети Итачанин је обичан пустошник, никакав херој. У мојој пећини је палио ватру, моје овце је клао да нахрани хорду разбојника, у мојој постељи је лежао и оргијао… Није оргијао? Слеп јесам, али ме сећање одлично служи. Живите у лажи! У лажи! Чувај се Данајаца и кад дарове носе![ЧИТАЈ ДАЉЕ]