Milan Tica: CAKUM-PAKUM (Pepeljuga)

Sluzava, zelena tečnost klizila je postepeno niz ivice belog porcelana, spuštajući se u kotlinu, pritom ostavljajući za sobom blede obrise koji bi pod teretom vremena potpuno iščezli. Otezanje te sluzave materije nije bilo ugodno posmatrati, uprkos gipkosti njenog vijugavog spusta, ono je odavalo utisak teskobe i žala zbog čina rascepljenja – koje je bilo konačno i nepovratno. Patnje ovom mukotrpnom procesu prekraćivalo bi razlučivanje tečnosti po celoj površini hitrim zamasima, a potom i detaljnim uglancavanjem.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dajana Rastović: CRVENKAPI U NASLEĐE

Dok je šetala poznatim prilazom, ženi se činilo da sve oko nje škripi. Škripalo je lišće koje je padalo na zemlju nakon što ga je vetar nemilosrdno otkinuo sa grane i slao u svim pravcima, škripale su daske pod njenim nogama, crepovi na kućama. Znala je da će zaškripati i reza na vratima kada ona posegne za njom, kao i prvih pet koraka na prašnjavom i već oronulom podu.

„Hajde, Crvenkapice!“, uzviknula je, okrenuvši se prema svojoj ćerci koja je digla ruke i gledala u oblačno nebo.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ivana Janjić: S ONE STRANE DUGE (Petar Pan)

Један месец, или бар овај ком је процурила и последња секунда, има 30 дана. У сваки од 30 дана удобно се сместе 24 сата. Свакако, неки се лењо развлаче одбијајући да оду у заборав када казаљка додирне свој Монт Еверест, а онда неки пролете, као да желе да сто метара истрче за брже од девет секунди.

Један дан има 86.400 секунди. Није је интересовало зашто дан има толики број секунди, а не, рецимо 87.836.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Sara Matin: LOOK WHO’S TALKING (Princeza na zrnu graška)

Gospodin Pisum Sativum stajao je zagledan u stakla Ermitaža. Zatrebao mu je predah od mermera i zlata. Koloracija, iako doduše besprekorna, pomalo ga je uznemiravala. Šetao je brzo i neprestano govorio: „Vrlo revnosno kraj obale reke Neve, vrlo revnosno.“ Kao i svi najveći, on je čovek od zadatka, koji se po pravilu uvek obavlja brzo jer se bogovima žuri.

Umetnost starog Rima prva mu je pružila utočište. Tu je kao zgrčeni dečak stao ispred statue Jupitera teške dvadeset tona.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: ПЕПЕЉУГИН СРЕЋНИЈИ КРАЈ (Пепељуга)

Након великог славља поводом венчања, Пепељуга и принц су наставили да живе живот у миру, слози, благостању. Његова љубав према њој је учинила да заборави све лоше ствари које је доживела током свог одрастања од стране маћехе и полусестара. Међутим, због њихове зависти и злобе, оне нису могле да опросте и гледају њену срећу, те су одлучиле да прекину сваки могући контакт са њом, а самим тим и њеног оца удаље од ње.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Pavla Banjac: VELIKI POŽAR (Ivica i Marica)

A onda ?

Onda smo čuli eksploziju. Bljesnulo je toliko da se moglo razaznati gore – po nebu. Ispucalo nam je pred očima. Meni pred očima. Leva i desna strana – jasno se videlo gde prestaje jedna a počinje druga. On je gledao u pod i rukama preko ušiju, hodao u krug, recitovao molitvu koju je čuo jutros u selu:  ,,…I ne uvedi nas u iskušenje, no.. i ne uvedi nas u iskušenje, no…i ne uvedi..[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dajana Mitrov: NEKROLOG ZA TALIJU (Uspavana lepotica)

Priča se o njoj već vekovima unazad. Mnoge su se varijante plele, mnoga su se usta vlažila pričanjem i mnogima je pisaljkama poslužila kao predložak. Ipak, niko, baš niko danas, se nije drznuo da zapiše istinu.  

Bila je (ne toliko) zavidno lepa kći, (ne toliko) plemenitog kralja. Prokleli su je, istina, ali ne zbog ljubomore na njenu lepotu, već zbog, tada, nedoličnog ponašanja nje i njenih predaka. Morala se slamka na nekome slomiti.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Filip Pandžić: DOBRI JEŽIĆ I NJEGOVI PRIJATELJI (Ježeva kućica)

Ispod jednog stabla živeo je jedan Ježić. Napolju je padao sneg, a Ježić je pio jutarnju kafu. Danas je trebalo okititi jelku pa se Ježić brže-bolje bacio na posao. Sišao je niz svoje drvene stepenice, obukao kaput i izašao napolje.

Pored njegove kućice je živeo majstor Krtac koji je upravo čistio sneg. Ova dva dobra stara prijatelja su se pozdravila i razmenila po koju reč! Krtac mu je dosta pomagao oko kućice, a Ježić bi ga tad često ponudio kafom, čajem ili rakijicom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Branislav Aleksić: @pepeljuga_official (Pepeljuga)

Posta Pepeljuga princeza.  U početku se i nije snalazila u toj ulozi. Život na visokoj nozi. Sluge. Podanici. Osećala se poput invalida. Osoblje joj nije dozvoljavalo ni prstom da mrdne a ona čeljade navikla da radi. Posta joj dosadno. Princ naravno odluči tu dosadu da prekine tako što će krenuti da pravi decu. Valja misliti na naslednike a Pepeljugi vremena za dobro vaspitanje potomaka koliko ti duša ište. Međutim dok se princ nakani da izađe iz flaše eto ti prepreke.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]