Ivan Benčik: TEŠKA VREMENA (CRKNUTI VRABAC NA KIŠI) (bez O)

Bila su neka teška i čudna vremena, kakva se pamte i prepričavaju u kasnijim danima. Spaljenici su žilavi. Prinuđeni su da budu takvi. Sav živi svet zna da pre ili kasnije nastupa suša ili nestašica dragih im resursa, jer Majka Priruda je zla i prepredena majka, u stanju da te s vremena na vreme iscedi,baci i šutne u bubreg, divljački. Iznenada se nađeš nasukan na nekim stenčugama usred ničega, ležiš na samrti, na mukama i ispležen, vidiš senku kružećih lešinara , a Majka ti se sve vreme smeje sa visine, gledajući te u patnji.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Марија Гагић: ДИЈАЛОГ СА СМРТИ (без Е)

Мисл’ћи да сам умрла, ц’лог тог дана (до чиј’г краја ниј’ остало много) и н’колико дана након, упућивала сам разна питања особама око м’н’, за кој’ сам сумњала да су прим’тили н’што н’обично. Одмах сам назвала Њ’га, писала сам Ани, тражила да с’ нађ’мо. Они – ништа н’ прим’ћују, ништа ми н’ пријављују. Ја – тр’п’рим од н’к’ бол’сн’, грозничав’ слутњ’ да ми с’ св’ ово привиђа и да ј’ до сада сигурно в’ћ н’ко прим’тио (а то ниј’ било т’шко уочити!) да сам в’ћ ув’лико покојна.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ивана Јањић: ЈАДНОГ ЛИ ПИСЦА (без Е)

Латица полако пада на врх мог носа. На дах ми пажња попушта, а онда тишину нагази болна слушна симбиоза – шапат и тихи, најтиши плач на кугли која мили око Сунца у свом лутању кроз космос.

Прошли смо ово. И звања и плакања. Прошла су само три (читава) дана од растанка и договора да нисмо њањави и плачљиви, и да такви и настављамо. 72 сата ко фол храбрости која нас полако напушта.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dajana Mitrov: SEĆAJ SE DANA PREDAHA (bez O)

Nedelja liči na čamu, treptaje i sene. Liči na kasna ustajanja i razvlačenje u krevetu. Lenja je, beznadežna, raspeta između predaha i ambicija. Takav neki dan kad se ljudi jedva nakane da rastrgnu veš, ili razapnu bele i cvetne čaršafe. Dan kada se umrlima na mermernu jastučnicu stavljaju jeftini cvetni aranžmani u gradu mrtvih. Ta tišina… „Saučešće se prima u gradskoj kapeli…“ Vlažnih ramena i blatnjavih cipela stajala na kiši, ćutke i gledala tu crnu paradu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dušan Karabasil: TIGAR U TEGLI (bez O)

Lete ptice na nebu. Šušti lišće na drveću. Trčkaraju mravi na zemlji. Izvaditi klikere iz pticine glave. Iskidati lišče sa drveća, izguliti ga da pretekne jedina, da, malena, ta, žila. Klikeri, pregaziti mrave klikerima. Uništiti im svet. Ali ne, nije u redu. Snažniji si. Ideš u klanicu, slanina čeka tebe i babu. Taj miris sveže slanine, mmm. Da li ste gledali tigra kada jede div – šnicle iza rešetkastih dveri u vrtu živuljaka.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Драгана Јовановић: ПРИЧА НАСТАЛА ИЗ ИНАТА (без Е)

Локација: Лимански парк

Доба: Скоро, па за излазак, 20.34 ч.

Нога за ногом, као што би показано. Корак по корак. Пут води ка дому. Мада, 4. годину како сваки пут води ка дому. Размишљам о пропадању крајња 24 часа, нисам написала причу, нисам завршила испитни рад, нисам бацила око чак ни на лош филм, а звук кишних капи и зујања хладњака би сва музика за уши.

Плочници којима ходим никада нису припадали мом опажању.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Andrea Vranić: PRIČA SE SAMA PIŠE (bez O)

Dublji udah. Plići izdah, isprekidan kašljem. Šlajm staje na ulaz/izlaz. Lansira ga ispred sebe, zatim lansira i reči. Jednakim intezitetima izbacuje i naglas razmišljanja, sadržine sledeće:,, Da li da grejem jučerašnji  pasulj bez mesa ili da pravim testeninu, taman sam kupila u Lidlu pre neki dan, za devedeset dinara četvrt kile. Džabe.”

Zvr zvr zvr. Kratka spika sa nekim. Čujem slab glas, ali znam da je muškarac. Mlad muškarac. 

,,Kupiću sve šta treba.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: MAMIN PRINC (bez E)

Davno, davno, bila sam mala. Najdražu svoju bajku majka mi priča po stoti put, a ja grlim svog plišanog Žiku ušuškana u toplom. I tako, bajku slušam pomno. Maminu najdražu bajku o dami koja gubi svoju providnu lomljivu štiklicu. O divnoj dami koja čisti, kuva. O dami koju princ voli. I koja voli princa.

Shvatih ja tako stvari kao da nisam sasvim mala. Tako ušuškana, umorna, razmišljala sam… Znam za mamin san mladalački – san da kao u toj bajci završi.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Milana Ćirić: OKTOBAR (bez slova E)

Posmatram kroz prozor kako prolazi dan, skoro smo zakoračili u oktobar, ali još prži. Krajičkom oka vidim knjigu; kada bih samo mogla učiti.. Zvoni mobilni i obustavlja mi misli:

*Ajmo do kanala, ako trza da malo zabacim štap, m? *

Pa i zaslužila sam odmor:

            *Top, biću napolju.*

Brzo oblačim i obuvam šta sam prvo našla. Flaša s vodom i kuvan kukuruz za mamac- pribor tu, kao i vozač koji trubi da bi naznačio da je stigao.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Jelena Arsenović: KRV (bez O)

Krv. Najvažnija telesna tekućina. Pet ili šest litara cirkuliše našim venama, arterijama i kapilarima. Funkcija disanja i prehranjivanja. Krvna plazma, krvne ćelije (tri vrste) i sijaset drugih elemenata ulaze u njen sastav. Bez nje nema bitka. Uvek je bila tu da izaziva strah. Nije prezala da se ukaže na epitelu. Sreća je da nisam padala u nesvest kada je vidim, ali jeza je i danas prisutna.  Bila sam verni sluga njenih manevara.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]