Lazar Lazarević: THE LIZARD KING (Džim Morison)

Sunce je zagrizlo pustinju i svako zrno je puklo ko kokica. Izmenjeni pejzaži i nizanje slika iz prošlosti su uznemirili neobično popodne u rerni života neke daleke zemlje. Kažu da Pejotl može da dodirne Boga…

Gradim, gradim gra gra graa velika vrana u nebesima iznad velike zmije na zemlji i u nama!

Gradim kuću i vidim vrata, vidim vrata vra vra vrana na nebu, a ispod, dole, ljubimo zmiju u jezik.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ивана Јањић: ЈА ЈОШ УВЕК БЛЕСАВО ЖИВИМ! (Мика Антић)

            Умирао сам већ два пута, што је, морам признати, сасвим довољно да се човек понада – не да трећег пута неће бити – већ да га, кад коначно дође, неће преживети. Кажу „трећа срећа“, па хајде и то да видимо. Први пут сам клинички проглашен мртвим унутар неуропсихијатријске клинике у Новом Саду, други пут на ВМА у Београду. Волео сам да верујем да ћу се, када ме Чохано посети и по трећи пут, наћи у Мокрину, лежећи на трави док ми истовремено сламнати шешир господски прекрива давно подшишану косу, а дим из цигарете на тренутак замагли сјај звезда.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Milica Sredojević: DRIBLING DO VEČNOSTI (Kobe Bean Bryant)

-Mene kao košarkaškog trenera, košarka je naučila mnogo toga. Zapravo sve što o životu znam, znam zahvaljujući njoj. Na terenu sam učio da je timski duh i upornost prva tajna uspeha, čak i van terena. Protivnike nisam gledao kao svoje neprijatelje, već kao osobe koje žive, misle, i razmišljaju isto kao i ja. Moji protivnici i ja imamo istu ljubav, istu želju, isti poziv samo u drugom klubu. I ta sićušna, mala klubska razlika, ne smanjuje poštovanje koje ja imam prema njima, i oni prema meni.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Milana Ćirić: JOŠ JEDNA BRILL-ZINSSEROVE ZVEZDA (Nadežda Petrović)

Hodnikom je odzvanjao zvuk drvene štikle ženskih cipela. Hod je bio užurban i žustar, a noge su tačno znale gde glava želi da stigne. Od vrata do vrata, pa mala pauza nad bolesničkim krevetom. Nekome je trebalo dati dnevnu dozu lekova, a nekom prepisati nove, nekome je trebalo promeniti obloge, a nekom drugom posteljinu. Jedna slikarka sada je bila u ulozi medicinske sestre, a ova je pak imala više uloga, bila je još i lekar i nudilja, a bila je i sama pacijent.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kristina Posavčić: U DRUŠTVU MRTVE KNJIŽEVNICE (Virdžinija Vulf)

Ko bi mogao da sanja, draga Virdžinija, da ću se naći sa tobom ovde? Na prelazu, na ivici, između odluke, između činova… Između života i smrti. Da ćeš baš ti biti ta koju ću izabrati?

,,To ne biraš ti, ne biram ni ja, prosto biva tako. Mi koji smo tamo, sa vremena na vreme dobijemo priliku da posetimo Vas, koji ste ovde. Koji prelazite. Zajedničkim nas čini, pored ishoda, način kojim smo ga napustili.“

Napustili koga?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Sofija Mijatov: TRAGIČAN ŽIVOT I SMRT ISIDORE DANKAN

Jedan sat je, a rekla bih da još nije ni ponoć. Dan se strašno sporo dovukao do ovog časa,  moj današnji nastup je bio ples u tegli meda, stopala su mi natečena, glava mi pulsira na slepoočnicama, leđni mišici su napete strune, butine mi se još uvek tresu, ruke prepune vena.. ruke u njegovoj plavoj kosi. Zlatna glava. Jesam li to rekla na glas? Mora biti da jesam jer je podigao glavu i pogledao me.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Glorija Madžarac: KAD SRCE ZAPIŠTI, MISAO JE KRIVA (Milan Rakić)

Nisam bila srećna.
S tim sam se pomirila. Postoji vasionska
sreća koja opredeljuje ljude.
Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.

 Od 1930. godine, kada su je penzionisali, Isidora mi je mnogo pričala. Imala je vremena, volje, a i dara za pripovedanje. Do te 1938. pričala je o svemu, od leta 1938. uglavnom samo o njemu…

Iako je priču počinjala o njegovoj pesničkoj veštini i isticala njegov talenat, na kraju bi uvek došla do opisa njegovih šaka, dostojanstvenog držanja i ponositog pogleda.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Зорица Глишић: ЦРНОМАЊАСТИ ДЕЧАК (Тоше Проески)

Говорили су да је његов анђеоски глас мач са две оштрице. Новац му никада није био од пресудног значаја.  Славу је користио да увесељава људе, не очекујући да ће од тога имати много материјалне користи. Потпуно се предао певању. Радовала га је чињеница што ће бити звезда која осваја срца својих  фанова.

Утабана стаза музичке каријере обезбеђивала му је сигурност и лагодан живот. Када човек одреди своје приоритете, све препреке буду лакше савладиве.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Драгана Јовановић: ПОНЕКАД У ИЗГОРЕЛОЈ КУЋИ СКИТНИЦЕ ПРОНАЂУ ДОМ (Владимир В. Мајаковски)

Ре во лу ци ја. Рее воо луу ции јааа. Изнова понављам да ми не побегне са усана једино у шта веровах. Прстима испуцалим од ветра додирујем црвени кафтан на једној плавоокој девојчици. Израђен је истим прстима након изласка из тамнице. Знате већ, Москва није била пријатна ни добрима, а камоли нама са друге стране раја. Много година, истина и заблуда, идеја и разочарања… и Револуција. И Револуција је прошла од тад.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Petra Vereš: ZASTOJ SRCA (Majkl Džekson)

Ležao je i razmišljao… Dobro bi mi došla doza propofola. Mislio je o leku, već neko vreme ga koristi. Pored leka mislio je i o turnejama. Ponekada o deci. Kakva su uopšte pravila i šta je dozvoljeno raditi sa decom, a šta ne? Moje pesme ionako nisu za decu. Možda za neke tinejdžere, šta znam.

’’Hajde Konrade, daj mi više tu dozu, muka mi je od svega…’’

Predugo mu treba. Možda bi bilo najbolje da nađem novog lekara.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]