Kami: Dah (Eksperimentalna proza + Pesma u prozi)

Rekla je:
„Kad porastem, biću balerina,
kao što je bila moja mama.
Postaću dama i udaću se za svog baletana.“

„A, jel mogu ja da budem tvoj baletan?“

„A, jel umeš da se ljubiš?“

„Umem!“, rekoh i poljubih je u obraz.

„Ne tako!“

„Nego kako?!“

„Onako filmski!“

„A, to ono kao bajagi…“

„Me ne, izistinski“

„Izistinski!?“

„Da, izistinski.“

„Hajde, pokaži.“

„Važi. Zažmuri prvi
i otvori malo usta.“

„A ti?“

„I ja ću svoja,
pa kad ih prislonim na tvoja,
a ti se onda isplazi.“

„Ma, neću da se plazim!… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: Apokalipsa danas (Eksperimentalna proza + Postmoderna + Pesma u prozi)

Anđeli dunuše u svoje trube
Nebo se savi u svitak
Bolest nastani zemlju i ljude
Pobeda sad dojaha na belom konju
Noseći početak koji posta samo zrno kraja

A mi se kao i uvek držasmo za ruke
Nastavismo ono zbog čega volesmo život
Da mislimo da volimo
I volimo da mislimo

Život nam izmače
Kao pesak iz otvorenih šaka
Zaćuta u tišini ničega
Da sačeka sve ono što dolazi posle njega[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Борка Даевска: ДОСЛОВНО ПРЕПРИЧАН САН ИЛИ ИМПРОВИЗОВАНА ГАТКА О СУБОТЊИМ КЛОПКАМА СЛУЧАЈНИХ АВЕТИ (НЕЖАНРОВСКА ФАНТАСТИКА + ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ПРОЗА + НЕПОУЗДАНИ ПРИПОВЕДАЧ)

У подножју Чојлука улице су сене; тихују, изморене од подневних мора мртвачког дана – суботе. Наше просте зубе меркају утваре и пусти пути, кисели од сунца, као што оловни људи ашикују постранце, топећи на глави кациге које лију и капљу и постају грбава муљ. Кријем се од свега јер познајем мехур у ком стојим. Око њега је јава, или је око свега опна сна, не умем да кажем ништа о томе, сећање је јалово као смежурани трн, па зато ћутим – капци ме сврбе и небом пристиже крупна птичурина, соколица.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: Седам минута до пакла (Експериментална проза + Непоуздани приповедач)

По глазираном црепу ударале су капи кише, у ваздуху остављајући мирис траве и цветања липе. Ана је волела звук кише као и мирис липе, те је радо остављала прозор отворен, а уједно и како би дозволила свежем ваздуху да се увуче у загушљиве и мемљиве просторије дворца. Жалузине никада није затварала, јер се, како је често говорила Анки, осећала заробљено и лишено додира са спољашношћу. Кишно јутро није дозволило коњушарима да изведу коње на пашњак, али јунска киша прија не прија само Аниним чулима, већ и коњима, јер је то значило да ће бити омамљени мирисом траве, а затим и њеним сочнијим укусом.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: У кокошињцу (Експериментална проза + Сатира + Други гласови + Језички хендикеп + Вишегласје)

  У шумарку једног далеког и запарложеног села, лови један фармер. Он је човек средњих година, његово избраздано лице и већ врло проседа коса, на први поглед могу да доведу у заблуду да се ради о мудром човеку. Крећу ћи се тако по шумарку, приметио је испод једног јеловог дрвета сивог сокола крвавих крила како по земљи једва покушава да се креће. Како би га спасао, фармер је на први поглед донео племениту одлуку.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Анастасија: Живот после смрти? (Постмодерна+ експериментална проза + кратка кратка прича + аутофикција)

Опет се душа одваја од тела. Овај пут све је као кроз сан. Овај пут пада киша. Умирем већ 4. пут. Сваки пут као друга особа, у другом телу, у другој соби, граду. Сваки пут под другим именом. Или је све ово једна од мојих казни у паклу, које ја изнова сваки пут проживљавам. Опет чланови породице стоје крај моје постеље. Држим очи чврсто затворене и чекам поновно рођење.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Борка Даевска: (Пре)пуцавање колајне живота (Festivo!) / Ко је укебао послератну кокош? (Експериментална проза + Други гласови + Аутофикција + Постмодерна + Непоуздани приповедач + Вишегласје)

(ПРЕ)ПУЦАВАЊЕ КОЛАЈНЕ ЖИВОТА
(Festivo!)

,,У стихованим сновима не треба тражити истините историје“,
с љубављу, Кук Вараџић, противно Хандрији Мачићу-Кицошићу, предговор четвртој бризи, 1833.

Мирног починка, по свему судећи, недостојна, приповедам своје недавно сненије окупљенима: овај сан објаснила бих, за сада, непостојећим термином – наметнута POSTempathy: он настаје услед посматрања in memoriam програма послуженог на телèвизији војвођанској #1, фебруара двадесет перваго, године текуће. Утиску, ваља истаћи, доприноси  друштво:

  1. мудрога Ћирила, осведоченог и посвећеног члана фамилије Potter, који је, са све својим анђеоским, богоумилним ореолом, седео крај мене без четири брка на левом образу и лудео за поповским кћерима, или бар тумачима њихових ликова – у тишини, зато што му је прекодворишна мачка (надводна вештица), поред бркова, појела и језик и
  2. онлајн-Вукице, пријатељице моје мајке.
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Pokahontas: Takmac (Eksperimentalna proza + Autofikcija + Zodijak + Drugi glasovi)

Starijoj braći sam dokazao da je ono zbog čega su me najviše ponižavali danas moj najsnažniji adut. Večeras je njihovih pet minuta, ali obesmisliću i ovaj pokušaj da me stave u poslednji plan. Besposličar sam već sat vremena i za to je kriv najstariji mi brat.

Sada, sakriven po torbama i džepovima, razmišljam zašto me večeras niko ne želi čak ni u rukama? Ne moraju da me koriste, ali neka makar osetim pažnju njihovih dokonih prstiju na svom telu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Palčica: OGLEDALO (Eksperimentalna proza + Postmoderna + Pesma u prozi)

Dok gledaš zamišljeno u sebe nova vrata se otvaraju

Pogledi se šire i svet postaje drugačije mesto

Vidiš jutro, kao da si prvi put progledao

Magija nastaje tu, pred tvojim očima, dok nebo tek počinje da plavi

A ti bi samo spustio glavu u nečije krilo, i tu tiho zaspao

Putovao negde daleko, zaljubljen u taj prizor

Fotografisao sve što tvoje oko vidi savršenim

A to si zapravo ti, i samo jedne oči to znaju

Ovekoveči momenat, kada se ponovo radjaš
Kada shvataš da ćeš sa tom slikom biti vezan čitav vek

Nikoga nisi bolje znao, a manje gledao…[ЧИТАЈ ДАЉЕ]