Zvončica: Oluja (Istorijska proza + Kratka kratka priča)

Tog avgusta 1995. godine, ostali smo bez ognjišta, bez svega što smo gradili i stvarali za svoje potomke. Razjareni zločinci svoj bes iskalili su na našim kućama uništivši ih do temelja, prethodno su pokrali sve što im se učinilo kao njima potrebno. Draga moja kćeri, nemoj nikada zaboraviti odakle si potekla, vraćaj se svome selu i ne daj im da nam ga otmu, bar iz zaborava nikada ne mogu.

Dara Grbić.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Дечак из воде: Пуцањ (Историјска проза + Непоуздани приповедач + Аутофикција)

Мрак који је дуго настањен у мојој глави, удара у слепоочнице. Боји ми видокруг. Предуго се крећем у тој помрчини. Јутро је.

На вратима стана, стоји Марија. Одлажући празан цегер, нервозно рече:“У оном кафићу на углу, била je пуцњава. Замисли, уз јутарњу кафу извадили оружје. Блокирали цео крај. Поштен свет не може да прође. Нисам могла да кружим, само из улице Гаврила Принципа може на пијацу. Хајде да попијемо кафу.“

И Принцип је пуцао!“-рекох Марији, знајући да ће је то вратити у студентске дане.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamtesa: Istorija iz drugog ugla (Istorijska proza + Mitovi remix: Kiklop, Meduza)

„Kako prelepo zdanje, koliko znanja na jednom mestu, mora da sam umro i otišao u raj.“ – pomisli Aleksandros kad je ugledao biblioteku koju je već neko vreme maštao da poseti.

Sada, kada je napokon bio tu, nije mogao da veruje da se to zaista dešava. Nakon što je prestao da se divi spoljašnjem izgledu biblioteke, požurio je da istraži njenu unutrašnjost. Ušavši u prostorijuju punu svitaka i papirusa, imao je još jedan momenat divljenja, kao i pred zgradom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: БОЛОЊА ИЛИ? / ЦРКВА У СЕНЦИ (Две приче)

Болоња или?
 (ФФУНС + Стварносна проза + Научна фантастика + вишегласје + Сатира + Омнибус)

Пролог

Зграда Филозофског факултета у Новом Саду, има баш занимљиву причу свога настајања. Наиме то је на први поглед обична зграда од црвене цигле, али ако се уђе унутра и примети сама унутрашња конструкција, схвати се и замисао каква је желела да се постигне. Наиме постоји прича према којој је некадашњи декан и оснивач факултета Милорад Павић изабрао баш овакву конструкцију за факултет.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Анастасија: ЈУТРО ЋЕ ПРОМЕНИТИ СВЕ (Стварносна проза + Историјска проза + Омнибус)

А кад ми се глас, и очи, и дах, упокоје
Ти ћеш ме, знам, узети на крило своје.
,,Ламент над Београдом“, Милош Црњански

06.04.1941. Београд

У раним јутарњим сатима грађане града Београда пробудио је гласан и продоран звук. Нису могли ни да наслуте какав их хорор чека у стварности наспрам њихових лепих снова које су све до малочас снивали. Звук је постајао све јачи и јачи. Авиони су пробијали звучни зид, зујање све јаче, а затим су уследиле експлозије.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Дечак из воде: ЗАБОРАВ (Генерал) (Историјска фикција + Аутофикција/Ток свести)

 1999. Март, Србија    

Народ се постројава у редове ужаса. Врши се пребројавање и разврставање резервног састава војске. Падају касетне и графитне бомбе са пролећним бехаром. Србија чека Ускрс по склоништима. Није јој први пут. Ипак је у неверици. Дејствује, батрга се, зачуђена шта jу је снашло, на крају 20-ог века.

8.4.1999. Златибор, Торник

На врху ски-стазе, у брвнари, седе и разговарају три млада човека. Окупљени дежурством, у објекту који није од војног значаја, анализирају дејство авијације.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Тена Војвода: OСТЕРЕГАЙТЕСЬ, НИШТА ВЕЛИКОМ МАЛЕНО НИЈЕ, ОСВЕТА ЈЕ МОЈА, ЈА ЋУ ВРАТИТИ. (Генералка) (Историјска фикција + Женско писмо + Еротика + Постмодерна)

Пришёл невзначай, а попал на чай

Иван је овога пута отишао у неповрат. Лекари су се последњих шест дана смењивали, али било је јасно да му нема спаса. Сада ми Петар долази чешће. Требало је да  осети како га моја утроба одбацује са гнушањем, јер једнако лежим непомична на трбуху, или пресамићена на све четири и упињем се да не одам ни дах, ни знак, али сваки мој напор га узбуђује.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: УКЛЕТИ ПЕСНИК (Историјска проза + Фантастика + Постмодерна + Омнибус)

30. мај 1917. Јонско море, негде код Крфа

Попут утваре која својим ходом не дотиче земљу, по мору се креће један брод. У времену када на свету мирне луке ни мирног ветра нема, свако путовање чини се као бесповратно, јер над светом црни облаци надвијени као да слуте, некакву буру која прети да прогута готово све. На том броду у соби најниже класе налази се и један песник. Загледан у море као да у мрачној ноћи некакав одговор тражи.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: TRAUMA ’44 (Istorijska proza + Jezički hendikep: dijalekti + ???)

1942. godina
Okolina Novog Sada.

Smrdelo je jutro na žuto zapišan sneg, krv i strah, ništa sem mrtve tišine Tise koja je u sebe progutala novi kontigent naroda. Mulj-žuti probijeni krugovi na ledu koji sa mostova izgledaju, kao tamne oči uplakane žene koja je svedočila nečemu strašnom. Zima je hladno gledala u to, snegom prekrila tragove, zamrznula oči reci i drveću vetrom poručila da ćuti. Zemlja je ućutala, jer zemlja zna da ljudski humus, najbolji humus.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kečiga: DUBINA GROBA (Istorijska proza) / PRAZNINA (Stvarnosna proza)

Dubina groba (istorijska proza + kratka kratka priča)

Stiglo je naređenje da se tela žigova ipak spale, grobovi su uvek dublji kad ih kopaš drugi put.

_____________________________________________________

Praznina (stvarnosna proza + kratka kratka priča)

Pušim naslonjen kroz prozor i tražim novu žrtvu. Preko, na terasi puši jedna prava gradska bakica. Često smo se sretali, strastveni je pušač. Dede nema na vidiku. Negde na novom groblju, on odmara stare kosti ispod crne mermerne ploče sa tri datuma.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]