Огњен Филиповић: Деца Аресова (Кратка крактка прича + Песма у прози + Постмодерна + Фантастика)

И док уморни ветар пада преко поља,

по окрвављеном блату окамењене наде и снови поражено леже.

У једној кући од магле и успомена, паук у ћошку своју мрежу суморно плете.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Борка Даевска: ДОСЛОВНО ПРЕПРИЧАН САН ИЛИ ИМПРОВИЗОВАНА ГАТКА О СУБОТЊИМ КЛОПКАМА СЛУЧАЈНИХ АВЕТИ (НЕЖАНРОВСКА ФАНТАСТИКА + ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ПРОЗА + НЕПОУЗДАНИ ПРИПОВЕДАЧ)

У подножју Чојлука улице су сене; тихују, изморене од подневних мора мртвачког дана – суботе. Наше просте зубе меркају утваре и пусти пути, кисели од сунца, као што оловни људи ашикују постранце, топећи на глави кациге које лију и капљу и постају грбава муљ. Кријем се од свега јер познајем мехур у ком стојим. Око њега је јава, или је око свега опна сна, не умем да кажем ништа о томе, сећање је јалово као смежурани трн, па зато ћутим – капци ме сврбе и небом пристиже крупна птичурина, соколица.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: Распарчавање (Фантастика + Непоуздани приповедач + Аутофикција)

Време је, схватио сам, да се одрекнем себе, и полако повучем своје пипке из сваког ћошка и запећка постојања. Скучено је у мом телу, а опојни ветрови пиште и шибају између његових слојева, налик на ткиво лука. Да, моје је тело као лук; безброј слојева који се лако расцепљују, а заједничко им је једино то што ниједан од њих не припада мени.

Окрунио сам све орнаменте, истргао месо са костију постојања, и све стварне ствари растворио у чисту и једноличну материју која се претапа из једног облика у други.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Аурора Ризнић: Драконис (Кратка кратка прича + Фантастика + Аутофикција)

Чак ни онда када не бих завршио посао зацртан за тај дан, заклапао сам лаптоп тријумфално, као да сам привидом желео да обезбедим спокојно тонуће у сан. С јутра су се пиксели згушњавали пре него што се слика разбистри и доведе ме до места где сам прекинуо агонију претходне вечери. Данас је, пак, било другачије. Сивило и неуморно цвиљење машине нагнали су ме да се присетим шта је последње екран емитовао док је био у режиму подесном за рад.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: Čulo besmisla (Fantastika + Mit remix + Umetnička priča)

Utmula i prazna tišina bezimenih urbanih pejzaža noćnih stanica, apoteka, mračnih liftova i crnih haustora. Neboderi su se kao crni vrhovi mračnih planinskih venaca nizali jednan za drugim u mračnoj noći neograničenih prostora, vrhom svojih prstiju osećao je setu, njuhom naslućivao neku bogoliku prirodu koja čeka izvan tih praznina mravinjaka. Korača ulicama videvši se iz perspektive rode, koja ga ganja kao žabu koja nije svesna da će biti pojedena. Na mahove sreće u letu, neka poznata lica ljudi koji odavno više ne postoje, od njih ostali su doživljaji, neke neprospavane noći u dimnim tavernama.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: Како се калила историја (Фантастика + Женско писмо + Вербо-воко-визуел)

don’t get sentimental, it always ends up drivel.

Поређење зоре с ватром старо је колико и прва непроспавана ноћ: силно и тромо, ноћно небо се вртело у глави неког прапретка који је у њега гледао сузним, замућеним очима, несвестан пламена који му је пецкао крвава колена. Let’s go manger à la desayuno – Варшављанка је буктала – у хотелу су, освојеном, витлале чаше, и сви су имали по хиљаду ногу које су мрвиле до праха малтер и орнаменте осуте са зидова што се простиру све до високих плафона.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лу Барили: МАЛО КУКУРУЗНО СУНЦЕ (Фантастика + Непоуздани приповедач)

На ободу индустријске, рударске, вароши налази се заједничка башта коју обрађују њени житељи, најчешће жене и старци. Баште нису одељене никаквим оградама и жицама, а опет свако зна где почиње и где се завршава његова башта. Орјентир и границе су једноставна клупа за одмор од необрађених даски, сунцокрет или посебно разврстан редослед садница. Лажем.

Путокази и мапа нису потребни баштованима, они су покушај проналажења смисла и логике у овој великој шуми једној девојчици чија висина износи тачно једну трећину просечне стабљике кукуруза кроз чије листове до ње допире само чиста светлост ослобођена жара сунчевих зрака.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamtesa: ŠTA SE TO SNEVA? (Fantastika + Postmoderna + FFUNS + Žensko pismo)

Nalazim se u hodniku praznog fakulteta. Izgleda tako napušteno, mračno i hladno. Nema one buke ispred amfiteatra na koju sam navikla. Čak je i „Filozof“ potpuno prazan. Sada se krećem od amfiteatra ka čitaonici. Nigde žive duše. Vraćam se ka amfiteatru u nadi da ću videti nekog od kolega kako ulazi na faks. Odjednom mi nešto odvlači pažnju. Skrećem pogled kroz stakleni zid „Filozofa“ i vidim svoju poprilično providnu priliku kako sedi za jednim stolom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tena Vojvoda: ČAŠA (Stvarnosna proza + Fantastika + Satira + Postmoderna + Nepouzdani pripovedač)

Satan sum et nihil humanum (…)

Profesor O. nije pio vodu. Zato bi, u kafani, uglavnom zahtevao votku. Nije voleo ni votku, ali je ona činila dobro njegovom osetljivom stomaku. M.V. Poslednji Barmen, dimljivog, ali ugodnog mesta З|, upravo nije mogao smisliti tog dežmekastog umišljenka, a ovaj jе svakako sve barmene držao za budale.

Profesor O. je svakodnevno pisao visokostručne naučne radove, u načelu, posve nerazumljive, a sve je počelo nakon diplomiranja na jednom čuvenom fakultetu Univerziteta M.njske pokrajine.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: РЕФОРМА (Посластичар) (Фантастика + Аутофикција/Ток свести)

Приближава се мој одлазак у пензију и почињем да размишљам на који начин ћу испунити своје слободно време. Седим у предивној башти хотела Парк на Бледу.Уживам у сунчаном и прелепом јесењем дану. Поглед је нестваран, зауставља се на дворцу који се налази у самом средишту бледског језера. Али поред све те лепоте, моје чуло укуса надјачава визуелну перцепцију и сва се предајем уживању у кремшнити. Љубазни конобар доноси ми брошуру из које сазнајем штошта о овом чаробном колачу.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]