Krezubi trozubac: Triptih za neiživljene I (Stvarnosna proza + Tok svesti)

Sve počinje sahranom. Rekvijem me je trgao iz sna, a bljesak ekrana odmah uposlio oči. Kovčeg je spušten u raku oprezno, kao da onaj što leži u njemu može biti povređen. Hteo sam da opsujem, ali sam onda shvatio da ne znam ko je umro i da ovo što gledam i nije neki spojler. Da je kojim slučajem bila u pitanju sprska serija, verovatno bih već znao ime upokojenog zbog natpisa na krstu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Аурора Ризнић: Психо-модо-шок (Стварносна проза + Вишегласје + Аутофикција)

Досадно ми је.

Укључила сам насумичну епизоду „Ургентног центра“ и позвала свог послодавца.

Мане? Ђина је… Знам да имаш број, али мислила сам да нећеш препознати мој глас – трудила сам се да увређеност не прекрије немир у гласу који сам унапред увежбала. Зар ниједном разговор не може да крене током који сам већ замислила?!

Чуј, у хитној сам, нећу данас доћи на посао. Кажу да је све океј сада, али морају још да сниме и виде да ли су ребра читава.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kečiga: Godine (Stvarnosna proza + Kratka kratka priča)

Moj nenajavljen dolazak nije dočekao lavež, čuvar dvorišta lupanje kapije nije ni primetio. Kako više ne čuje objasniće mi ćale, možda je tako i bolje, ne drhti za novu godinu, mirno spava. Dok vrata ne otvorim niko ni neće znati da sam tu, te se osvrćem po dvorištu, kao da nešto tražim, kao da mi nešto fali. Oraha nema. Samim tim pored mog, nema ni njenog imena, a tada mislili smo da tu će biti večno.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamtesa: Zagrljaj više od reči (Stvarnosna proza + Scenario + Verbovokovizuel)

(Prag, godina nepoznata, ispred astronomskog sata)

Besplatni zagrljaji, besplatni zagrljaji! Ako vam je potreban zagrljaj, dođite!“

Ma ko je ovaj hipik što viče? Šta se dere?“

Šta, čovek samo hoće zagrljaj. Idem da ga zagrlim.“

Ma jesi ti luda?! Možda je neki perverznjak, ili lopov. Šta ako ti ukrade mobilni ili novčanik?“

Ma neće. Što toliko malo veruješ ljudima? Stalno gledaš negativno na sve.“

To nije istina.“

Juče ti je dečko poslao poruku, jer te se uželeo, ti si rekla kako samo želi da te kontroliše.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Pokahontas: Fetus (Stvarnosna proza + Autofikcija + Pesma u prozi)

Bio je dan, noć nije mogla pasti
Prethodne večeri ukrao sam zvezde
Mesec je odmah nestao sa neba
Drsko tužan što izneveriću sebe.
Šta ima ljubav osim obećanja?
Strpljivo je čekala da ostvarim svoje.
Ni slutila nije da ja stvarno smeram
Dohvatiti zvezde, nešto druge boje…
Do kraja života njen osmeh sam otplatio
Zvezde sam skinuo, ali dan mi se nije vratio.
Vratio se samo položaj moga tela –
Skupio u fetus, al’ u ćeliji zatvorskog reda.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: Неми сусрет (Стварносна проза + Аутофикција + Песма у прози)

Моје мисли спремне су да изрекну

Радост

Бол

Тугу

Бес

Очајање…

Али, оне ипак ћуте. Схватају да је ово што имамо само неми сусрет. Сета гута речи над вечном тишином мојих најдражих.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dipsie: Magija pozorišta (Stvarnosna proza + Umetničke priče + Autofikcija + Žensko pismo)

Šta bi bilo kad bi bilo? Rečenica koja pokreće razmišljanje, analiziranje, uzburkanost svesti, pomešane emocije… rečenica koja nam, makar, ostavlja prostora za maštu. Kada je pročitamo ili izgovorimo, svakome od nas u glavi se pojavi ta jedna propuštena šansa, neostvarena želja, nedosanjan san. U mojoj glavi, takav tok svesti vodi pravo u umetnost, pravo u ono što me očarava još od detinjstva – u glumu.

Za početak, sasvim je jasno da su ukusi vrlo, vrlo različiti.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: Fotoalbum (Stvarnosna proza, Višeglasje, Žensko pismo)

Na prvoj strani albuma dve crno-bele fotografije. Godina 1955. U jednom hrvatskom selu na Kordunu, čije ime nije značajno, živi momčić. Ni dete ni čovek. I dečak i mladić. Nema mu ni petnaest godina. Odnedavno je postao svestan svoje muškosti i kao i mnogi tadašnji momci odlučio da se priženi. Mislio je da brak donosi samo telesnu nasladu prilikom svakodnevnih celonoćnih spajanja dva tela u jedno. Ko zna koliko bi u to verovao da mu jednog jutra u glavi nije odzvonilo TRUDNA.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dipsie: NN lice (Stvarnosna proza + Krimi priča + FFUNS)

Povratak na fakultet. Iako znam šta sledi posle studijske nedelje (ispitni rokovi), prija mi ta nedelja bez predavanja, i ono glavno – bez ranog ustajanja. Da svemu lepom dođe kraj podseća me alarm koji zvoni u 5:30. Čeka me predavanje iz engleskog jezika na fakultetu u 7:30. Krevet je dodatno teže napustiti kad je u kontrastu sa temperaturom vazduha – krevet topao, napolju minus. „Zbog ovoga ću zamrzeti engleski!“, govorim sebi bunovna i mrzovoljna, ali ipak teram sebe da ustanem i odem po svoje bodove za prisustvo na predavanjima.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]