Дајана Растовић: МИЛКА ЧОКОЛАДА (Адолф Хитлер)

Ова прича почиње још давне 1893. године када је Адолф имао само четири године. Тада је први пут овај дечак избегао сигурну смрт. Свештеник га је спасио од смрзавања у језеру, не знајући какав грех чини за човечанство. Претпоставља се да свештеникова душа још увек није пронашла мир на оном свету и да су преговори са светим Петром и даље у току да га пусти у царство небеско јер заиста није могао да зна у шта ће се то дете денути.

Касније се Адолф добро увежбао у избегавању сопствене смрти, те је као Супер Марио скакутао по свету избегавајући бомбе, метке и отрове. Процењује се да је таквих атентата било 42.                 

Када је успео да сакупи 42 живота Супер Хитлер је решио да изврши самоубиство. Као велики човек, одлучио је да у смрт поведе и своју жену Еву, сматрајући да се она не би снашла без њега у овом свету. Та смрт требало би да буде театрално изведена у бункеру. И то је прича која је забележена у уџбеницима и историјама.

Међутим, мало је оних који знају праву истину. Када је прошло дејство дроге под којом је Хитлер донео такву одлуку, ипак је решио да у бункер угура неког другог и тако лажира своју смрт, а са својом женом побегне у Аргентину.

У Аргентини је живео веома лепо. Имао је складиште чоколаде коју је јео свакога дана и то у мери коју је сам себи преписао, најмање један килограм за двадесет и четири сата. Једном приликом, услед досаде, појео је три килограма. Како је већ имао проблема са надимањем, тежим обликом гастритиса и гасовима, ово је био велики ударац за његов стомак. Уједно, ово је био ударац који није преживео.

Тако је Супер Хитлера убила крава. Ни мање ни више него Милка. Да је несрећник знао како ће се окончати његов живот, вероватно никада не би био вегетеријанац. Чак би се и строго побринуо да се на листама приоритета за убиства прво нађу алпске краве.

Published by

One thought on “Дајана Растовић: МИЛКА ЧОКОЛАДА (Адолф Хитлер)

  1. U moru mračnih, tužnih i potresnih priča, Dajani je ponovo pošlo za rukom da odgovori na temu potpuno izneveravajući horizont očekivanja. Priča je jednostavna i dopadljiva, bez preteranih opisa i pompeznih reči; deluje mi poput priče koje bi nastala prilikom smišljanja nekih sasvim suludih teorija zavere kada se društvo uveče okupi. Smatram da je potrebna hrabrost da bi se o smrti pisalo na humorističan način (barem na ovaj na koji to Dajana čini), ali kada se uzme u obzir istorijska ličnost koju je Dajana izabrala, onda je sasvim dopušteno, pa čak i veoma poželjno. Baš sam se ismejala! Bravo!

Comments are closed.