Dipsie: NN lice (Stvarnosna proza + Krimi priča + FFUNS)

Povratak na fakultet. Iako znam šta sledi posle studijske nedelje (ispitni rokovi), prija mi ta nedelja bez predavanja, i ono glavno – bez ranog ustajanja. Da svemu lepom dođe kraj podseća me alarm koji zvoni u 5:30. Čeka me predavanje iz engleskog jezika na fakultetu u 7:30. Krevet je dodatno teže napustiti kad je u kontrastu sa temperaturom vazduha – krevet topao, napolju minus. „Zbog ovoga ću zamrzeti engleski!“, govorim sebi bunovna i mrzovoljna, ali ipak teram sebe da ustanem i odem po svoje bodove za prisustvo na predavanjima. Utoplila sam se i krenula na autobus. Jutarnju kafu ne pijem, ali ovoga jutra mi je baš bila potrebna. Planiram na fakultetu da uzmem jednu iz aparata, da se ugrejem, okrepim a možda malo i odobrovoljim i pomirim sa sudbinom – nećeš još dugo ustajati zorom ranom, samo do kraja semestra, hajde!

Kako sam i planirala, uzela sam kafu u prizemlju. Nalazim se sa koleginicom i liftom idemo na treći sprat do učionice. Mrzovolja nije prisutna samo kod mene, dok pričamo o tome smejemo se i konstatujemo da je neminovno da svako jutro započnemo tom temom. Dolazimo taman na vreme – profesor Kovačević otključava učionicu. Smestili smo se, profesor počinje da predaje. Trenutni manjak interakcije i monološki način prezentovanja gradiva me uspavljuju. Raduje me njegovo obaveštenje da je za nas pripremio kratak snimak, povezan sa gradivom, naravno. Gledajući snimak, raspiruje se moja inače bujna mašta. Udubljujem se u tematiku, u atmosferu, i nesvesno stavljam sebe u ulogu (to tako liči na mene…) . Istražitelj dolazi na uviđaj, na mesto zločina – u garsonjeri jedne stambene zgrade pronađen je leš studenta. Na prvi pogled, slučaj koji, nažalost, baš i nije redak, i šta bi tu moglo biti neobično? Trebalo bi ustanoviti uzrok smrti, razrešiti da li je u pitanju ubistvo ili samoubistvo, uzeti eventualne otiske… ali ovde postoji ipak nešto što buni sve prisutne – odmah na prvi pogled, svi ti stručni umovi jasno zaključuju da se dečko nije ubio, već je vinovnik zločina neko, još uvek NN lice. Pitanje je kako je ta osoba došla do dečka, kako je ušla u njegov stan – prozori su zatvoreni, vrata zaključana sa unutrašnje strane, nema tragova nasilnog ulaska. Iako je u pitanju garsonjera od svega otprilike 25 kvadratnih metara, pretražena je detaljno – niko se tu nije sakrio. Otisaka – nema. Velika enigma, velika napetost. Gde je napetost i misterija i slučaj koji se ne rešava lako, tu je i moje veliko interesovanje i puna pažnja. Profesor prekida kratak snimak iz kog rešenje nismo saznali. Mene to ne sprečava da u svojoj glavi razvijam teorije i aktiviram tu „istražiteljsku“ crtu u meni. Fizički sam na predavanju, a psihički u toj garsonjeri, zajedno sa ostalim stručnjacima. Ova zagonetka za mene naizgled nema rešenje. Da li sam suviše pospana a rešenje prelako, ili je ovo zaista dobra začkoljica?

Sa uviđaja direktno u učionicu vraća me dubok muški glas – profesor Kovačević se obraća upravo meni. „Izvinite, profesore, nisam čula pitanje?“, odgovaram mu. Kako se pitanje ticalo gradiva, lako sam odgovorila i time se nekako iskupila za to što nisam pratila šta govori. Nisam želela da mu upadam u reč, da prekidam tok predavanja, a i mislila sam da će možda to pitati neko drugi, ali kako nije, na kraju predavanja upitala sam ja: „Profesore, možete li nam razrešiti misteriju? Kako je ubica ušao u stan, šta se zapravo dogodilo?“

„To vam prepuštam da sami saznate“, odgovara mi profesor uz osmeh. Otkriva nam naziv filma i vidi da nam je predavanje zaista učinio zanimljivijim, što mu je svakako bio i cilj. Sada već potpuno budna, napuštam učionicu i odlazim na sledeće predavanje. Čekaju me još dva, a potom odlazak kući. Kako ću iskoristiti ostatak dana? I te kako sam isplanirala – jedva čekam da saznam rešenje ove zagonetke!

Published by

One thought on “Dipsie: NN lice (Stvarnosna proza + Krimi priča + FFUNS)

  1. Dobro povezani motivi priče. Čitajući tekst, stičem utisak kao da čitam stranicu nečijeg dnevnika, osim što nemam informaciju o datumu. Naslov podstiče radoznalost i želju da se „reši“ slučaj.

Comments are closed.