Јелена Весић: СВАКОДНЕВНИЦА

Дугачак дан је иза мене једва чекам да дођем кући Зашто су ми ноге тако тешке Настави даље ходај ходај ходај Зашто је полиција у мојој мирној улици најлепшој улици на свету То је само један ауто Сигурно је комшија свратио кући с дужности Све је логично Или ипак није ено га још један шта Испред моје куће ако видим добро Још један Чекај шта Још један И да још један Ма зашто бројим ово је гомила полицијаца шта ће они овде и око чега су то окупљени Око марице Ју неки крупан криминалац је у питању Ено познатих лица добро је Сви ту сви живи Али где то гледају сви људи види ли неко мене хеј Чекај сви гледају у једну особу Ма ко је тај човек мора да је то проблематична персона Живо ме интересује ко је и шта је урадио Видим Немогуће Видим Видим јасно да је то он Падаааааам Нема краја падању осетим да тонем али прија на чудан начин Бум Добро је ту сам опет Он је ту стварно Добро значи мртва сам али не онда су мртви и сви присутни Не не сви смо живи али он је мртав Стани како је овде Прилази Тебе сам чекао Како си ти овде скупљам храброст да га питам Сед је већ Успели су да ме ухвате и нисам мртав као што видиш Смеје се Али стани ко је онда био у ковчегу избезумљено вриштим Зар ти ниси срећна што ме видиш пита ме смирено Сабирам се полако Зашто је онда полиција овде реци ми Ма атракција сахранили живог човека и открили после толико година можеш мислити Уштини ме Штипа ме јако и боли ме јако И даље је ту Трљам очи И даље је ту И сад И даље Неко те је поздравио каже најзад а ја гледам погледом који гори од радозналости и гласно питам ко Не смем рећи Не смем и ту ће особу онда открити Знам ко је вриштим Ја сам то знала Знала сам кунем ти се Она је је л` тако Реци ми да јесте Лик му бледи Она је Жива је је л` да да јесте Где ћеш сад не иди Полиција Држите га молим вас он нестаје Како сад нестаје а жив је Да ли ме неко чује Да ли неко овде обраћа пажњу на Зашто ми се ноге не мрдају а тако силно желим да потрчим Хоћу да ударим овог полицајца баш овог најближег да би ме приметио али ми рука не реагује на наредбе Викаћу Вичем из свег гласа али излазе тако несигурни и слаби звуци из мог грла

Наједном их чујем некако бистрије и ближе. Тихи су али јасни. Да, дођавола – причам у сну поново. Добро је, нема никога у соби. Будна. Сан. Опет исти и опет нема завршетка.

Како ме и даље боли рука од оног штипања? Није од штипања, лупетам, незгодно сам спавала, то је. Сан. Прошло је…идемо даље.

Најбоље би било да се умијем и заборавим на те (Зар ти ниси срећна што ме видиш?) глупости. Имам заиста много обавеза (Неко те је поздравио.) данас. Мораћу до библиотеке, али прво би ваљало спремити нешто за јело. Стварно сам знала. Није мртва и не може бити јер смрт не постоји ако тако снажно осетим присуство и даље. Ја знам да није. Али опет…апсурдно. Ма, не, само не треба мислити о томе. Глупи сан, глупи сан. Биће све добро после доброг оброка. Диван је дан, добро је да нема кише. Биће све добро данас. Не мисли.

***

И било је. Сјајно је што сам успела да пронађем све књиге (Зар ти ниси срећна што ме видиш?) у библиотеци. То се стварно дуго није десило. Обично ми зафали баш једна и то она (Жива је, је л` да да јесте?) која ми је најпотребнија. Зато је данас све прошло како треба. Неки људи у аутобусу причали су о хватачу снова, можда то не би била лоша идеја. Ма не, глупости. Стварно непрекидно мислим о глупостима. Треба само да отпутујем на неко лепо место или можда да усвојим још једног (Зар ти ниси срећна што ме видиш?) пса. Е па, да. Тако ћемо. Биће све добро. Нема навијања аларма за сутра; нова купка; чиста постељина; благо отшкринут прозор. Има да спавам као беба. Живот је леп.

Дугачак дан је иза мене једва чекам да дођем кући Зашто су ми ноге тако тешке Настави даље ходај ходај ходај Зашто је полиција у мојој мирној улици најлепшој улици на свету…

Published by

One thought on “Јелена Весић: СВАКОДНЕВНИЦА

  1. Савршена (не)употреба знакова интерпункције битно утиче на динамику приповедања и ступа у нераскидиву везу са приказивањем две стварности. Иако се сан детаљно описује, а јава тек у неколико реченица, јасно је (захваљујући динамици приповедања) да јава неупоредиво дуже траје.
    Поред тога, описани сан, приказан као хорор који се сваке ноћи понавља и током целог дана прекида ток мисли, изазива језу сличну оној која се јавља непосредно после буђења из таквог сна и страх од његовог понављања.

Comments are closed.