Kami: Caludni (Eksperimentalna proza + Postmoderna)

Kako je mekano.
O kako je nežno.
Moje jagodice na prstima ne mogu da izdrže da ga ne dodiruju. Osećaj koji se budi u meni je neverovatan.
O kako volim da provodim vreme ovde.
Sve je tako tiho, tako mirno da mogu da čujem otkucaje srca svog.
Brojim.
Pitam se zašto ranije nisam bio ovde?
A kako sam uopšte i dospeo ovde?
Ma nije ni bitno. Lepo mi je.
Uvek sam se pitam zašto nema prozora?
Zašto je sve mekano? Moje jagodice na prstima nekontrolisano klize po njemu. Prija mi dodir. Budi osećaj spokojstva, zadovoljstva, nirvane.
Zašto je sve tako bolesno tirkizne boje?
O Bože, sve miriše na ordinaciju stomatologa. Muka mi je.
Bolnički miris širi se svud.
Sam sam.
Uvek sam sam, ovde.
Ali kao da čujem neke glasove:
Diši duboko, budi miran, nemoj da ispuštaš krike.
Krike? Nikada nisam čuo svoje krike.
Gušim se.
Ova soba je sve manja, pritiskaju me mekani zidovi. Spljoštiće me!
Sve više mi njihova bolesna tirkizna boja smeta očima.
Škiljim.
Odjednom vidim bljesak bele svetlosti.
Otvaraju se vrata?
Da.
Vrata raja?
A ne, to je opet ona.
Donela mi je novu, čistu, pod konac ispeglanu košulju.
Zakopčala mi je na leđima.
Ponovo se začuo krik.
Soba više nije bolesno tirkizna, bila je vrele, sveže crvene boje.
Ponovo se začuo krik.
Njen krik.
Diši duboko, budi mirna!
Brojim.
Nema otkucaja srca mog.
Vrata raja se ipak otvaraju.
Pitam se zašto ranije nisam bio ovde?
A kako sam uopšte i dospeo ovde?
Ma nije ni bitno. Lepo mi je.

Published by

One thought on “Kami: Caludni (Eksperimentalna proza + Postmoderna)

  1. Форма у којој је написана ова прича ми се допада јер веродостојно приказује ток мисли. Кратке реченице дају на ефектности изреченог, што верујем да је и била поента самог аутора. Оно што је на мене оставило посебан утисак као разрешење целокупне приче јесте реченица ,,Закопчала ми је на леђима“. Похвала и за ефектно написан крај.

Comments are closed.