Кишни човек: СРЕЋАН (Стварносна проза + Аутофикција/Ток свести)

Киша пада, по путу, по кућама, по мени

Шта је пријатељство?

Размишљам док тупо ходам улицама где сам некад био срећан, успомене само навиру, а ја их потискујем не желећи да се сећам тога

Више ми не значе

Обрисаћу још једну особу из свог живота

Смешим се задовољно- коначно сам одрастао!

Published by