Лазар Буква: ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЕНОХУ (Јарац)

ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЕНОХУ
које се даје разумети године 3555. у Новом Јерусалиму, на лево ухо шапнуто

Forse tu non pensavi ch’io loico fossi
– Dante, Inferno, XXVII 122-123

Ко не зна сиријски, остаје му само да цркне од муке!
– Тодор од Суботе

 

Ја, Енох, сјајни и неоспорни, звездочатац и чатозвездац, на прилику ангелу саздан, од сна уставши споведам шта видех и чух и сазнах о ноћи  која беше пре свих ноћију и о тами која беше пре свих тмина и о времену, дакле, када доиста не беше ничега, а Ништа-постаде!

У почетку беше Ништа, и Ништа разумеде да је Ништа, и од Ништа постаде Бог. И Бог створи свет, а свет беше без обличја и пуст. И Бог беше зао, а чињаше само добро, и виде Бог да је добро све што створи. И имаше Бог два сина: млађег Јхошуу и старијег Азазела који ће се касније прозвати Сатанаило. И кад погледа Бог све што је створио, беше задовољан и изведе своје синове да им покаже сваку твар сачињену. И видеше синови да је свет леп веома, и дивљаху се Оцу који је све то створио. А кад Азазел мало поодрасте, приђе Оцу и рече му: ко ће Тебе разумети, о Величанствени, Тебе који си свет утврдио на 22 слова да се не помери довека? Ти Биће рађаш ни из чега, како си и сам себе родио! На крилима ветра лети твоја мисао, да је нико од умних не може појмити! Свет си као Једно замислио, о Свевишњи, милошћу својом раздвоји га, нека буде Двојан, да се о њему може мислити. И разумеде Отац шта му је казивао син, и отиде са својом невестом у постељу и зачеше дете које се зове Звер и Антихрист, а оно ће бити рођено не за хиљаду, него за хиљаде хиљада година. А кад зачеше дете, повуче се Отац и умре. И тад се Азазел прозва Сатанаило.

И дође време да синови поделе свет који остаде после Оца. И стадоше обојица пред твар Оца њиховога, и угледаше широте и пространства, и беше им врело у срцу. А тад рече Сатанаило Јхошуи: што је Отац створио нека мени припадне, јер ја сам први и старији, а теби ће свака звер и свака твар и све што гамиже на земљи и свака птица небеска бити као пријатељ и слуга. А мени нека припадну ангели Божји да само управљам светом, јер сам старији и виши умом, но твоје ће, уистину, бити царство Очево, јер ћеш ти у њему уживати. А Јхошуа се разљути и не прихвати у срцу свом мисао брата свога, и рече: ти то мене намамљујеш да наседнем на уживања и задовољства, а сам знаш да власт имаш истерати ме кад хоћеш из царства Оца нашега!  И чу Сатанаило шта му рече брат, па одговори: хајде да поделимо свет, па нек твоје буде што је од Духа, а моје што је од Тела, и пустимо Дух и Тело да се боре, па који победи нека је и цео свет његов. А Јхошуа пристаде, али рече брату: шта је, брате, мој, од Духа? И птице и звери, и видела на небесима, Сунце, Месец и звезде многе, и ветрови и облаци, и рибе што плове, и гмизавци што гамижу, све је од Тела, а мога наслеђа нема нигде. Онда рече Сатанаило: ја ћу човеком управљати, а ти ћеш постати Тело и телом ћеш тело искупити и прославити се у златном граду који се зове Нови Јерусалим, у веке векова! Ето где је Дух. А Јхошуа помисли на славу и силину што га чека, и пристаде да спасе свет.

И даде Сатанаило човеку вештине многе, и Број, и новац, и оруђе, и разум, и лађе да броди, и кола да њима пролази кроз пустињу. И прођоше година неколико хиљада. И прођоше година неколико хиљада хиљада, а по земљи никоше градови велелепни, и палате, и висови украшени и извори, и поља изорана, и њиве плодне. И човек уживаше и патише се на Земљи. А кад виде Сатанаило да је време доласку брата његовога, пронађе девицу међу женама, Марију, и пусти Јхошуу њој у утробу. И роди Марија Јхошуу, а дете беше благо и умно и расло је година 30, када поче да проповеда људима спасење и отпуштење грехова. И удеси Сатанаило да му неки поверују, а посла и слуге своје фарисеје да га прате и уходе. И одлучи Сатанаило да људи разапну брата, и брат пострада на крсту, у мукама, и диже га Сатанаило после три дана из мртвих, и устаде Јхошуа и остави људима Дух за векове векова, кад ће опет, по други пут доћи у слави и сили својој.

И пролажаху векови, а ништа се велико не догоди до другог доласка Јхошуиног, којег прозваше Христос. А кад дође Јхошуа, диже се војска огромна, војска Духа и војска Тела, и погибија настаде велика и изгубише се скоро све силе Сатанаилове. Тама и Тело беху поражени, а други Син Божји управљаше над небесима и човеком. И даде да се сазида град од Духа и злата, Нови Јерусалим наречени, као што предвиде Јован Громов. И устоличи се Христос као краљ на престолу, и владаше миријадама година до садашњега трена, као што и видиш. Све је мир постало и хорови херувимски и серафимски лице склањају од славе његове и силу његову певају.

Остаде још ти, пажљиви, невесели! Ти, којем се ово на лево ухо шапуће! Узми овај злаћани крст у руке, и тихо приђи краљу, мимо свих слугу његових. Поклони се слави његовој, о Ти! Узми овај крст, невесели, и забиј му га као нож у Срце!

У пупак гледајући пронашао и са сиријског превео:
Бураз лКава, проналазач находећих се рукописа

Published by

One thought on “Лазар Буква: ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЕНОХУ (Јарац)

  1. Тема је обрађена на занимљив начин. Оно што бих пре свега истакао јесте добро уклопљена имагинација. Коришчњењем библијских личности, у приказивању космогоније, створен је добар ефекат.

Comments are closed.