Лазар Буква: ТРИГЛАФО ДИВЈО ПАСЧЕ ИЛИТИ КЕРБЕРИДИОН

ТРИГЛАФО ДИВЈО ПАСЧЕ ИЛИТИ КЕРБЕРИДИОН
-тон Ромеон парамити-

от елинскаго на сербски језик метафрасмено Арсенијом Мавропулосом Грком
1776.

 

ПРОИМИОН

Беху на исту годину и на исти дан те на исти цас ( а који тацно, ден ксеруме!), три иста брата от утробу рођена. И пуно исрасли за малу коју годину, и пуно на кефало подебљали и на весеље, па уфек прафили салу у икојења, у сфоја и тудза породица. И понеки се от суседов наљути на салу па иг сфу от три по имене отера стон диаволон. А како се они зфали, то се заборафило за веки! Остало само да уфек исли заедно и као једно тело, а не вец као три, и да крос жифот с пуно радости, ме тин тихи поли, перипатунтес  (прохождаху?!). И једну ноц одлуце тако да напрафе много добра сала.

КЕФАЛЕОН ПРОТОН

Био у село онај сто много прицао да је јунак макрос, велики, Ираклис ономати. И сфи га много постофали и от њега много безали, јер љуто био. И исао по земју и прицао како ради задатков додека (12), а вец ендека (11) свршил. И сваста наприца: и Немејски лаф и Идра апо тин Лерни, и кошуту керинску и вепра от Еримант, и стала ту Авгеу, па птицурина от Стимфала, па во от Крит, па бедевије ту Диомеду, па Иполитин зони, па Герионово стадо, па јаблоке от Еспериди, и само му, још, казе остало Кербера да уфати. А то цули и трис аделфи, три брата, па смисле да му напрафе novelu (ово сум цуо у Рагузу да се казе, нап. А.М.Г)

Распиту се де це трази Кербера, а то народ зна, јел офај много прицао, и показу им на нека шума сто иза село, а тамо не смеду ники да иду, ел се много устрасио народ от Кербер. И кад падне ноц, отиду три брата у шуму и сакриу се у неки јендек, па цекају кад це Ираклис да наидзе. А они сфи три у један велики гуњ се повезу, па прорезу три рупа, да пројде глафа, па се снизе на тесера ноги да цекају и слусају ако буде неки зфук. Кад ето ти звиздуце Ираклис!

КЕФАЛЕОН ДЕВТЕРОН

Иде Ираклис све звиздуце, више од стра него от андриа и храброс. Све гледи око себе, це га уједе гуја, пак јакреп, па кака друкша зферка. А на себе имао Ираклис крзно от пента зеца сто је убио, а прицао по царсију да је крзно от лаф. А тојагу није поно јел се фалио по село да це у голе руке Кербера да уфати. И тако Ираклис, не зна ста да ради, седне ту на ифицу од јендек и сацека мало, цисто да не казе неки да се одма вратио от Ад у царсију. Ако се одма врати, како да прица да уфатио Кербера? И мисли, мисли Ираклис, гледи гори у небо, оне астери сјају на цисто небо. Ал цује он неки зфук! Крену лајање као от Кербер, он се поце да осврце. И не стизе ни да устане, зграби га несто за (гузицу?!) и сфали у јендек, саф от блата да се умазе, по ноци да не влепи ниста. А види само брацу, тус аделфус, у један гуњ како на тесери ноги сетају, и они га потерају, а он мисли да је Кербер! И брзо се дигне Ираклис, и како мозе, нестаде да му нема траг. А браца се лепо исмеду, па скину гуњ, и лепо се врну у сфојата куца.

КЕФАЛЕОН ТРИТОН

Сутри дан, ста це Ираклис, како да се направи пред царсију, саф од блата, прљаф? Без Кербер у руке! Најде некаку цесму па се сапере саф, от ногу до руку, а и глафу мораде да сапере. Гледи сфе да га ники не види, це га одма приупита де је Кербер, де му пасче сто га уфати от Ад? Ал дојде њему мисо спасоносна. Влепи на неки чловек сто седи у буре тамо, као Диогенес. А около тога чловека млоги керофи, сфе па сифи, па зути, па црни. И дојде Ираклису да це Кербер биде црн, па приде код чловека да га упита це му прода кер за тон артон, хлеба: јер чловек био наг, без одежду, птохос, сирома. Диго Ираклис глафу, све оцекује да це му да не једног него сфе керофе за хлеба, ал кад приупита старца, овај неце. Казе, не треба му ниста у жифот, а за хлеб це се снадзе, неће да пасче за хлеб! А овај, не зна ста це цини, па упита старац да му несто друго даје. А старац затрази тојагу, казе оце од себе тера људе! И Ираклис му даде тојагу, а узме себи црно пасче, ионако уфатио Кербера без тојагу, мислио он. И саф поносан сета по пут, а народ гледа пасче, па га пита неки: то Кербер, мали много? А Ираклис ответи: јесте, јос имао три глафе, па кад му дфе одсеко, сад се смањи на ниста. И тако сфи поферовали Ираклису, а он сфуд био велик ирој. И саф се народ дуго склањо у страну кад пројде он. Окром једном кад пројду три младица и поцну у велик смеј да падају. А Ираклис се само у цудо окрене и слегне с рамени.

ТЕЛОС

________

  ЕПИСТОЛИ ЈА ТОН  АДЕЛФО МУ ЕН ХРИСТО, ГРИГОРИЈЕ ДАВИДОВИЧ

Почитајеми пријатељу,

Многе ми же труде сеи метафраси, от елинскаго на сербски народни, зададе. Не оглуши се о моленије моје, се паракало, аделфе, да метафраси прегледас и понека греска исправис. Ја, ево, на влепи, церковнославјански бас много добро не знајем, али знам  да поцнем и заврсим писмо. А от народни, мозда са падези тина охи мегала апорија имадем. Зато ти неце, елпизоме, много време да отузме да прегледас, а опет да будемо sicurro, прежде но што „сеју митологическу притчу на печатњу дамо“. Многи поздраф, на народни, ста цу кад друкше не знајем!

Ја су, аделфе му

Арсениос Мавропулос, Грк зовоми

Published by

2 thoughts on “Лазар Буква: ТРИГЛАФО ДИВЈО ПАСЧЕ ИЛИТИ КЕРБЕРИДИОН

  1. Zanimljiv izbor jezika koji je priči dao poseban šmek i duhovitost, ali je učinio i pomalo teže prohodnom. Nisam sigurna da bih ukratko i dobro artikulisala zašto, ali sve dosadašnje Lazarove priče u izvesnom smislu liče jedna na drugu, imaju specifičan ton i pristup pisanju. To nipošto ne bih izdvojila kao nešto loše, ali bi mi bilo drago da se autor oproba i u nekim drugim vodama – da napiše nešto što će nas skroz iznenaditi. Kako god bilo, radujem se narednoj Lazarevoj priči 🙂

  2. Идеја ове приче је добра, оно што бих могао да замерим, јесте језик. Код аутора је приметно ексепериментисање са језиком, али овог пута ми се тај аспект чини доста слабо.

Comments are closed.