Ленка Настасић: ИВКОВА КРАВА

Припреме почињу недељама уочи Ђурђевог данка. Као и у свакој домаћинској кући која држи до себе, јорганџијска породица се сва узбунила да ориба и доведе у ред и најудаљенији ћошак имања. Мора се, нема шта. Не ваља да гостима у очи упада трава међу циглицама, а тек не нагомилана прашина по витринама. Сваки се ћилим истреса, собе се проветравају, а остатак покућства се премеће час на једну, час на другу страну куће. Домаћице ломе главу још и о готовљењу хране. Спремати по-турски или по-нашки? Како год, нечега кашиком бити мора!

***

Зна се кад се започиње планирање крсне славе. Хране има у изобиљу. Не крију да ме тове. Сунце се помаља над пластовима набацаног сена раније него иначе. Док не превазиђе пречагу моје стаје сита се наслушам кукања домаћице и њене ћерке. Већ данима тече исто нагваждање о неопходности супе на славском столу. Домаће јунеће супе. А ја једина крава у дворишту. Меркају ме слева, па шацују здесна. Чукају ми о ребра као о лубеницу и ослушкују да ли ће бити доста меса. А прасе ме само посматра. Чека свој ред. Мора Ивко јорганџија да покаже силу српског домаћина. Шта ћеш, газдачка кућа! А Мића и ја страдамо. Још кад се сјате они лезилебовићи, биће нама славске трпезе.

***

Јој снајке, алал ти вера! Каква супа – шест језика говори, седми замуцкује!

Published by