Марија Гагић: SWEET DREAM OF A BEATIFUL NIGHTMARE (Вања Поповић)

Опрости ми на визији, читаоче. На речима, мислима и делу. На свему реченом и помишљеном. Разуми моју жељу да свима удовољим. Ја себе дајем вама на читање, пипкање и још по нешто. Не, нема Вања ништа са овим. То сам само Ја. (Ја сам хартија.)У теби има превише ироније и горчине. Због тога се мимоилазимо, никада се потпуно не предајући ономе што може да објасни наше исконско, непостојеће, болно, магично, животињско, мистично, нереално.

Одувек сам желела да ми напише песму

Песму о чему год

Али све што сам чула било је хо хо хо

Не могу рећи да је нисам сањала

И надала сам се.

Нешто трагично постоји само да ме подсети

Да то никада

Али никада

Неће стићи.

Бар не док је сањам

Желећи

Да будем сањана.

Ко то рече да су снови живи и да

Оживљавају наше подсвесне

Несвесне

Горуће

Жеље?

Снови ме умртвљују

Јер непогрешиво слутим

Да постоји траг

Који нисам

Успела

Да

Закопам

Или

Да пронађем

Друго тело.

Постоји и звоно

Које чујем

Тако

Док лежим

Лицем ка зиду

Док продирем

Све дубље

У звук

У кап

У бљесак

Оно ме

Само теши

Да она стиже

Да ће брзо доћи

И рећи

Чекала сам ово.

Сада можеш спокојно

Да заспеш.

Ја те чувам.

 

Припрема!

Покушај и ти, драги читаоче. Колико је забавно, толико је и пролазно.

Позор!

Неухватљив је, али важан. Труда вредан, ипак недостижан.

Сад!

И више него моменат, сасвим трен, сасвим више и не постоји.

Published by