Mihajlo Manojlović: JESEN U MOJOJ ULICI

U tihoj noći kapljice jednolično dobuju po oknu prozora i sam, u svome krevetu provodim noć bez sna. Ulicom odzvone poneki koraci i njihov užurbani odjek razlijeva se po zidovima od žute cigle, nakvašenim od neprestalne trodnevne kiše. Pažljivo osluškujem svaki zvuk, nemiran i razbuđen, tražim jedan dobro poznati. Sjećanja ovaj dan izdvajaju od svakog drugog u godini. Očekujem njen dolazak, da među tim sumornim i kišnim zvucima pronađem onaj nezaboravni.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Богдан Рапаић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

Први дан јесени, пас ме запишао већ два пута. Реткост.
Као и увек, стојимо Горан, Велибор и ја.
Горан је данас посебно ћутљив, не воли кад почне јесен, алав је, воли сунце.
Мене глад већ полако пролази, заситио сам се.
Велибор нам се подсмева, он се целе године храни.
Испод нас је аутобуска станица.
Скоро су мењали бетон, пресвукли су улицу, мењали су и топловодне цеви. Запрепастио сам се кад сам видео шта се налази на само два метра испод земље.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ленка Настасић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

или авлији где ни не пролази

Опало лишће тка ћилим најразличитијих нијанси злата, воће испуњава штандове пијаца одмах поред набубрелих зрелих бундева, а ништа од тога становници Билића не виде од узкомешале плеве. Ласте одавде не лете са променом времена већ потеране џангризањем ’леватора. Док ветар хучи кроз фаличне плотове, жене насађене на хоклице разглабају већ буђаве диване.

– Дедер, понови шта ти је рекла Смиљка јуче.

– Штаа, он умро?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Филип Пајкановић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

Увод или Почетак једног на први поглед обичног дана

Ово је надасве тако чудновато и тајанствено пространство. Да,  у овој седефној магли као да ми буше главу некакавим ванземаљским ласерима. Фин је то систем, прави мале рупице у темену, али опет одвратно боли. Овај звук, да ли су то оне трубе? Чини ми се да сам о томе читао некада давно у једној књизи, тамо стоји да ће се на небу зачути трубе и најавити смак света.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лазар Буква: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

или

како Тодор од Суботе, Николча и Фарук-ал-Банани испијају безалкохолно пиво

Пре него што кажемо где су седели и о чему расправљали, нека буде знано и утврђено и у обзир узето да робу Алаховом, Фаруку-ал-Бананију, испијање безалкохолног пива, по следећем хадису, није забрањено. Наиме, Ајша р.а. преноси да је Алахов Посланик с.а.в.с. рекао: „Све што опија харам је. Оно што опија у великој количини-харам је и забрањено је узимати га и у малој количини!“[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Сања Митровић: ПРЕДВИЂЕНИ ПАД

Не могу га сагледати од магле која је око њега, тог обичног човека, најобичнијег од свих, човека који гледа у Саву и не говори, који не може предуго да буде у загрљају, магле која је од детињства ту, магле за коју не знам да ли је одувек била ту или је изашла из мене. Све остаје немо и далеко између нас. Напустићу га, он то зна, видим то по начину на који ме гледа док му прилазим, сваки пут наивно радостан.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Михајло Манојловић: СТАН БРОЈ 29

Стан број 29 налазио се у поткровљу петоспратнице смјештене у малом приградском насељу. Без много природног свјетла и са превише ниским плафоном, његови стари дупли прозори гледали су на запад и када би падала киша, на једном зиду стана избијала би влага која би понекад из своје флеке пустила покоју кап. Зграда веома старе изградње је, између осталог, била дом многим лицима која, напустивши своје домове, са често празним новчаником, одлазе у потрагу за бољим, или макар другачијим животом.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Филип Пајкановић: ЛАВИРИНТ У ЧЕТРНАЕСТ КВАДРАТА

23.03.2070. Нови Сад

Мирис који доноси киша, има своју посебну чар, коју ретко ко може осетити и докучити, а камоли саживети се целим бићем са њом. Ужурбана маса на главној аутобуској станици која се креће по кишовитом дану, одаје утисак болести, јер сви су опседнути циљевима зацртаним за тај дан и више нико не примећује оног поред себе. Да је само неко могао да обрати пажњу, угледао би прави пример пркоса.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Богдан Рапаић: МОЋ ЈЕЗИКА

Моћ. Има ли веће моћи, од моћи Језика? Прохте ли ми се да кажем како из моје три главе, расте седам дана, у којима се крије сваког универзума тајна, Језик ће то поднети. Језику то није бесмислица, то је бесмислица договора многих глава који су заборавили шта Језик значи. Главе се договоре, шта је тачно и шта је смислица. Језик је моћан, и човек га има, а у ствари Језик њиме влада.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]