Utmula i prazna tišina bezimenih urbanih pejzaža noćnih stanica, apoteka, mračnih liftova i crnih haustora. Neboderi su se kao crni vrhovi mračnih planinskih venaca nizali jednan za drugim u mračnoj noći neograničenih prostora, vrhom svojih prstiju osećao je setu, njuhom naslućivao neku bogoliku prirodu koja čeka izvan tih praznina mravinjaka. Korača ulicama videvši se iz perspektive rode, koja ga ganja kao žabu koja nije svesna da će biti pojedena. Na mahove sreće u letu, neka poznata lica ljudi koji odavno više ne postoje, od njih ostali su doživljaji, neke neprospavane noći u dimnim tavernama.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Анастасија: Живот после смрти? (Постмодерна+ експериментална проза + кратка кратка прича + аутофикција)
Опет се душа одваја од тела. Овај пут све је као кроз сан. Овај пут пада киша. Умирем већ 4. пут. Сваки пут као друга особа, у другом телу, у другој соби, граду. Сваки пут под другим именом. Или је све ово једна од мојих казни у паклу, које ја изнова сваки пут проживљавам. Опет чланови породице стоје крај моје постеље. Држим очи чврсто затворене и чекам поновно рођење.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Борка Даевска: (Пре)пуцавање колајне живота (Festivo!) / Ко је укебао послератну кокош? (Експериментална проза + Други гласови + Аутофикција + Постмодерна + Непоуздани приповедач + Вишегласје)
(ПРЕ)ПУЦАВАЊЕ КОЛАЈНЕ ЖИВОТА
(Festivo!)
,,У стихованим сновима не треба тражити истините историје“,
с љубављу, Кук Вараџић, противно Хандрији Мачићу-Кицошићу, предговор четвртој бризи, 1833.
Мирног починка, по свему судећи, недостојна, приповедам своје недавно сненије окупљенима: овај сан објаснила бих, за сада, непостојећим термином – наметнута POSTempathy: он настаје услед посматрања in memoriam програма послуженог на телèвизији војвођанској #1, фебруара двадесет перваго, године текуће. Утиску, ваља истаћи, доприноси друштво:
- мудрога Ћирила, осведоченог и посвећеног члана фамилије Potter, који је, са све својим анђеоским, богоумилним ореолом, седео крај мене без четири брка на левом образу и лудео за поповским кћерима, или бар тумачима њихових ликова – у тишини, зато што му је прекодворишна мачка (надводна вештица), поред бркова, појела и језик и
- онлајн-Вукице, пријатељице моје мајке.
Дечак из воде: Соната (Стварносна проза + Аутофикција)
После дуге ноћи и кратког сна, спремао сам се, ужурбано на преглед који сам дуго одлагао. Снимке и лекарске извештаје ставио сам у фасциклу и кренуо пут клинике. Сина сам оставио у школском дворишту и наставио да возим кроз јутарњу гужву. Надао сам се да ћу срести друга из детињства, доктора, кога нисам видео више од две деценије. Узнемирен због прегледа, тражио сам помоћ и смернице до радиологије. “Идите право ходњиком до краја, онда пасарелом пређите у другу зграду и тамо ће вам све објаснити“-рече ми једна од сестара.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Pokahontas: Takmac (Eksperimentalna proza + Autofikcija + Zodijak + Drugi glasovi)
Starijoj braći sam dokazao da je ono zbog čega su me najviše ponižavali danas moj najsnažniji adut. Večeras je njihovih pet minuta, ali obesmisliću i ovaj pokušaj da me stave u poslednji plan. Besposličar sam već sat vremena i za to je kriv najstariji mi brat.
Sada, sakriven po torbama i džepovima, razmišljam zašto me večeras niko ne želi čak ni u rukama? Ne moraju da me koriste, ali neka makar osetim pažnju njihovih dokonih prstiju na svom telu.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Tamtesa: Istorija iz drugog ugla (Istorijska proza + Mitovi remix: Kiklop, Meduza)
„Kako prelepo zdanje, koliko znanja na jednom mestu, mora da sam umro i otišao u raj.“ – pomisli Aleksandros kad je ugledao biblioteku koju je već neko vreme maštao da poseti.
Sada, kada je napokon bio tu, nije mogao da veruje da se to zaista dešava. Nakon što je prestao da se divi spoljašnjem izgledu biblioteke, požurio je da istraži njenu unutrašnjost. Ušavši u prostorijuju punu svitaka i papirusa, imao je još jedan momenat divljenja, kao i pred zgradom.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Zapisničar Osećanja: Smak jednog sveta (Stvarnosna proza + Pesma u prozi)
Za D.
Sa trećeg sprata dečije bolnice skočilo je dete sa tek tri puta toliko godina.
Kod kuće majka vrišti, sestre strica zovu tata, a njegov tata pod zemljom truli.
Krov treba da se menja, kiša kaplje pokraj kreveta, vetar duva kroz razbijen prozor.
Na stolu hleb od juče i litar mleka za šest gladnih usta. Pregaženo detinjstvo.
Dostojevski bruji u ritmu sekundare:
„Svi ideali ovog sveta ne vrede suze jednog deteta“.
… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Исак Таријелов: Како се калила историја (Фантастика + Женско писмо + Вербо-воко-визуел)
don’t get sentimental, it always ends up drivel.
Поређење зоре с ватром старо је колико и прва непроспавана ноћ: силно и тромо, ноћно небо се вртело у глави неког прапретка који је у њега гледао сузним, замућеним очима, несвестан пламена који му је пецкао крвава колена. Let’s go manger à la desayuno – Варшављанка је буктала – у хотелу су, освојеном, витлале чаше, и сви су имали по хиљаду ногу које су мрвиле до праха малтер и орнаменте осуте са зидова што се простиру све до високих плафона.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Suncokret: Alisa? / I dalje trauma (Moj san)
Alisa?
(Stvarnosna proza + zodijak)
Nije baš bilo kod drveta u hladu, ali plava jesam, prestravljena jesam, sanjala jesam. Čini mi se da čitav život propadam kroz rupe I tunele gdje me dočekuju razne poruke kao dalja uputstva, kako živjeti. Vrata na koja nailazim ne otvaram uz pomoć napitaka, već glavom. Tvrdoglavost. Klasično za planetu koja sa mnom upravlja. Nije kao da jurim zeca koji ima sat, ali jurim vrijeme. U mom snu zec je mamac za loše navike koje kradu vrijeme.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Palčica: Drugi svet / Senka
Drugi svet
(Horor + fantastika nežanrovska + autofikcija)
Kuća u kojoj je živela nalazila se baš na samom kraju grada. Kao da je sve nestajalo na tom mestu, gubili su se tragovi i znaci svakog ljudskog bića. Uvek je bilo tako pusto, a ona je uvek bila sama. Sunca nikada i nije bilo, kada bi izmililo izmedju oblaka to bi bilo toliko kratko, kao jedan treptaj. I već u sledećem trenutku ponovo bi zavladao onaj isti mrak koji guta sve pred sobom ne birajući šta guta.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]