Tijana Nenadović: NA STANICI

Imala sam dvadest jednu godinu kada smo se upoznali. Napolju je vejao sneg bilo je jako hladno, temperatura je dostizala i minus šesnaest stepeni. Sve je bilo užurbano, mokro, beličasto. Posmatrala sam ljude dok sam čekala bus na stanici. Noge su mi se zaledile, ove gumene čizme su nepraktične, odvratne i uvek mi naprave žuljeve, pritom se smrzavam svaki put u njima.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Branislav Aleksić: ZRNO PESKA

Rodjen sam u tečnosti. Ukus soli mi nije izlazio iz usta. Gurali su me. Gurali su me slični meni. Nekad bi i seli na mene. Nekad bi ja sedeo na njima. Svi smo težili vrhu. Sa vrha mogao si videti svetlost. Na dnu je bilo izuzetno mračno, slano, zagušljivo. Kada dosegneš vrh tu se zadržiš jedan sekund. Kada dotakneš dno, tu se zadržiš godinama. Jedan dan dobio sam na lutriji. Dobio sam letovanje.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Milica Sredojević: TEODORINA BAJKA

Deco, danas ću vam pričati o proleću, o snu jedne devojčice, o jednoj nadi, o jednom početku, o jednoj izopačenoj stvarnosti. Deco, danas ću vam reći koja je tajna velikih umova, i koja je tajna onih malih. Deco danas ću vam oslikati svet u kome stariji prebojavaju već šarenu dečiju sliku u crno-belu.

Zvala se Teodora, imala je 7 godina, imala je belog čupavog psa Munju, mamu i tatu. Volela je svoju porodicu najviše, i smatrala ju je posebnom, drugačijom u odnosu na ostale.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Pavla Banjac: PREMIJERA

Karta za pozorište, u moje vreme, koštala je dva centa. Tačno toliko sam imao u džepu tu noć kada se zavesa spustila poslednji put. Mislio sam, ako budem dovoljno velike sreće, možda pronađem još dva u nekoj fontani, oduzmem nekome želju, a kupim sebi pivo.

Dva miligrama i glumac si. Još dva i nominovaće te za Oskara. Još dva na to i dobio si Akademsku nagradu za životno delo.

Dva plus dva plus dva su šest.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dajana Mitrov: U PODZEMLJU

Ne znam da li je iko do sada ukazao na to da je jedna od glavnih odlika života odvojenost. Ako oko nas ne postoji omotač od tkiva, umiremo. Čovek postoji samo ukoliko je odvojen od svog okruženja. Lobanja je zaštitna kaciga putnika kroz prostor. Ostani unutra ili si gotov. Smrt je ogoljavanje, smrt je sjedinjavanje.
(Vladimir Nabokov)

*

Živeo sam sa matorcima u smrdljivom, malom stanu, a zidovi moje sobe behu potamneli od slušanja o umrlim pesnicima i pljuga.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Danilo Kovačević: DRUGO TELO

­Otkako znam za sebe, zarobljen sam u ženskom telu. Ne znam zašto i kako, ali sam siguran da tu ne pripadam. Pritiska me i guši osećaj nepripadanja i nigde oko sebe ne vidim svetlost. Borim se protiv mraka i udaram, udaram, udaram oko sebe, udaram u prazno i ne stajem dok potpuno ne klonem snagom ali tama je i dalje tu. Imam osećaj da mi je ceo život okrenut naglavačke i da se moja prava priroda nikada neće ispoljiti.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: МЛАДОЖЕЊА ИЗ СНОВА

Марија је живела са својим родитељима и троје млађе браће у трошној кућици на самој периферији града. Чак ни кућица није била њихова, већ су и за њу тешко плаћали кирију. Маријина породица је била поштена и религиозна, што је прилично одударало од остатка комшилука, који су били далеко ,,сналажљивији“ у свом начину опстанка у тако тешким условима живота.

Маријин отац је радио за надницу, послове није пуно бирао, било то сечење дрва за огрев, фарбање капије, одржавање буржујских дворишта, шта год, само док су плаћали.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Марија Гагић: КЛАДИМО СЕ У ВЕЧНОСТ

Свака животна прича почиње и завршава се сузама. Мајка и дете плачу. Отац задржава сузе, али и он осећа. Понекад, чује се јецај, али само онда када животни пут доведе своје актере до наизглед најтрагичније варијанте краја – али и то је живот. Један живот се гаси, остављајући другима да сањају (можда узалуд), а неки нови се рађа. Бесконачан круг живота и смрти. У њега сам упала ја, не желећи. Нико ме није питао: желиш ли?… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Andrea Vranić: SKICA

Šljiva. Tamnoljubičasta šljiva. Ukus sočne i zrele šljive. Lepljive kapljice na bradi, oblizuje se. Tekstura nezrele šljive i pucanje njene opne pod zubima, pri zagrižaju. Kisela, zelena unutrašnjost. Unutra – koštica, u Crnoj Gori – košpica. Odjavna špica. Kraj filma. Filmovi za žene željne ljubavi – ljubavni filmovi. Ljubavni ugriz. Sisanje krvi. Ostrvce popucalih kapilara na vratu. Na vratima špijunka. Špijun iza vrata špijunira komšinicu kroz špijunku. Crna noć. Tamnoljubičaste cipele slažu se sa tamnoljubičastim karminom i tamnoljubičastom šljivom na oku.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Радмила Вукотић: ИСПОВЕСТ ЈЕДНЕ КОМШИНИЦЕ

палим цигару с неверицом и читам БРУТАЛНО УБИСТВО муж С М из страсти убио своју супругу Б М и њеног љубавника А Б особа под именом Д Б нађена ОБЕШЕНА у дворишту куће момак Ф К ПРЕТУКО бишу девојку А М црна хроника у мом животу постала је свакодневница више не стигнем ни да обрадим информацију о убиству самоубиству ил некој другој гадости колко их има на сваком ћошку иначе ја сам из малог места и све што сам навела се десило коднас у општини неможе да прође ни петнест дана а да се неко зло недогоди ја нисам нешто бог зна колко начитана остала сам само на осам разреда основне и незнам нај боље ни да се изразим али имам потребу ово да поделим с тобом мислим да неморам да читам књиге да би схватила шта се дешава око мене а видим да се дешава зло никад нисам разумела зашто се прикривају имена убицама што сад морају да кажу С М  је убио жену што не кажу станко мирковић је убио било би боље да се те ствари говоре до краја јел ако је неко злотвор треба му се и име знати да зна чоек кога да избегава кога да се клони ја сам мојој деци рекла да ако ми убију неког за мене више они нису људи они су марва а с марвом се неприча она се гази исто важи и ако се самоубију или неком начине неко зло што морамо бит такви људи што морамо повредит друге да би смо се осећали боље ја мислим да је животна школа нај важнија ова друга више мање ал видим да људи то не фермају ни два посто неуче на туђим грешкама они су се сви претворили у ту марву која хода што би мој син реко ко зомбији су незнам ал мени је тешко да живим у оваквом друштву како је теби волела би да нешто могу учинити некако поправити свет ал он неће па неће да се мења мало ми је гадно што у мојој општини има ових срања не волим да псујем верујем у бога али да има срања ал неби се селила јер је сигурно и у другима општинама исто волим живот ал ми тешко пада да видим неправду јел за мене је живот леп а кад буде срања онда више није леп стога те питам како да буде поново леп ево ја нисам паметна молим бога да моју децу ненападну бојим се кад ноћом иду селом говроим им ал они неслушају иду својим путом ја бога молим за њиово здравље незнам шта би радла да им се штогод догоди гледам ону турску серију и видим и кодњи се убијају ал знам да се сваки злотвор накрају открије и труне у затвору надам се да ће и овог што је убио жену затворти да труне ал чула сам да му девер начелник у полицији па гововре да ће се можда извућ то се например не дешава у мојој серији видим чак и у задрузи иду у затвор кад направе срање па тамо плачу и кидају се надам се да овога неће пустити само јел му је девер начелник оног што је претуко бившу девојку пустили џабе га је и тужила мене мој јово кад би ударио тачно му не бих опростила ал сва срећа никад није добар ми је рекла сам ти и о оном самоубиству е то сад нисам сигурна шта се десило ја сам лично видела дарка дан пре него што ће се обесити био срећан ишо у дућан испричо се самном просто се питам како је издржо канап обзором да је два метра и једно двеста кила но нећу сад о томе боже ме прости па ти мене уопште и неслушаш говорим ти ово и видим лепо да ме неслушаш ма коме и причам ветру узубе ај коно одо ја сад да ширим веш па дођи после да гледамо огуза и серкана видела сам на најави биће туче вечерас[ЧИТАЈ ДАЉЕ]