Богдан Рапаић: XXV (На Дрини ћуприја)

Бомбардовање се одавно завршило, нема више засипања шрапнелима, као да се над Вишеградом поново надвио онај мирис срећног и мирног краја деветнаестог столећа. Срби су још1914. године, повлачећи се, разорили још једно окно моста, сада не зјапи само празнина седмог стуба, зелена речна вода види се на два места.

Рат се завршио пре готово три године, и сада у Вишеграду вијоре заставе других боја. Застава нове државе састоји се од три боје, горње плаве, средишње беле и доње црвене, на њој се такође налази орао, онакав орао који су становници Вишеграда, пре рата, а и у рату, још само могли видети из даљине.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Сања Митровић: ЧУВАР СПАВАЊА / ПАДАМО, ДАКЛЕ САЊАМ

Чувар спавања

Сова држи миксер док песак једе моја стопала желим да одем до утичнице звук миксера је све гласнији и гласнији и огромно бонсаи дрво испред мене ме обрадује бонсаи је заправо дрво које се гаји са намером да остане мало и не дозвољавају му да порасте

„И онда је сова имала миксер! Држала је миксер канџама некако!“.

„Миксер, баш миксер?“

„Да!“

„Па ја сам правила палачинке док си спавала.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ленка Настасић: ПТИЦА СЕЛИЦА НА СЕЛУ / Прави сан

Птица селица на селу

„Сањам да те опет слушам како дишеш“

Корача без ципела кроз стрњику болну.
Табана прошараних крвавим ходом,
главе ужарене горућим Сунцем,
очију одавно угашених
пламенима проклетог света,
усана силом склопљених,
речи у грлу нема.
А гаца кроз блато
живљења коров
и гар и чађ.
Мори нас
исти
јад.

***

летим небом. под мојим крилима простиру се њиве ишаране браздама. пажљиво се спуштам на оштре остатке некадашње житарице.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Simeona Jakišić: UžaSAN / Pravi san

UŽASAN

— Šta ćemo noćas? — pita prva.

— Ajde pičvajz neki — iz topa, druga.

— Ima li vas mozak? Svako veče vanpametne ideje. Dobiće srčku, svi ćemo pocrkati — logična je treća.

— Život je iovako kratak — konstatuje prva.

— Dosada ubija — podržava druga.

— Nadam se da ćete se obiti o glavu. Sve ću joj reći — plemenito preti treća.

— U manjini si. Ako pokušaš, vrištaćemo i ništa te neće čuti.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лазар Буква: ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЕНОХУ (Јарац)

ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЕНОХУ
које се даје разумети године 3555. у Новом Јерусалиму, на лево ухо шапнуто

Forse tu non pensavi ch’io loico fossi
– Dante, Inferno, XXVII 122-123

Ко не зна сиријски, остаје му само да цркне од муке!
– Тодор од Суботе

 

Ја, Енох, сјајни и неоспорни, звездочатац и чатозвездац, на прилику ангелу саздан, од сна уставши споведам шта видех и чух и сазнах о ноћи  која беше пре свих ноћију и о тами која беше пре свих тмина и о времену, дакле, када доиста не беше ничега, а Ништа-постаде![ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ленка Настасић: ОДЛУКА (Вага)

осећам како ми се коса лепи за чело. није ни чудо наследио сам челепенку од деде може читав травњак косе да се засади. посматрају ме. кап зноја се слива низ слепоочницу. не могу се ни обрисати. ова одеретина ме претвара у шишмиша. шишмиш? ребус за нове ученике српског док вежбају писана слова. шишмишу шуштиш као шимшир кад год се помериш.смешне речи. свака реч постаје смешна кад је поновиш неколико пута. шимшир шишмиш шешир шишарка шишмиш шишмиш шимшир.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Mihajlo Manojlović: OGLEDALO (Ples blizanaca)

Često se ne prepoznajem u ogledalu. Na prvi pogled zaista smo identični on i ja – ja koji sa druge strane glatke površine tražim dokaz da nas je zaista dvojica; on – koji nijemo i doslijedno prati svaki moj pokret. Ni jedan od nas ne otkriva tajnu.          

Osjećam ih. Dolaze… ni sat vremena nije prošlo, sunce je sijalo i ja sam svijet udisao; grlio ga. Zgrušani u postojanju nadvijaju se nada mnom oblaci i nema svjetla.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Томислав Дунковић: ЗАГУБЉЕНА ПОРУКА

30. новембар 2009.

Поздрав, Павићу.

Верујем да знаш ко ти шаље писмо, с обзиром да сам ја једини који писмо шаље дахом, али можда си мало слаб с концентрацијом у ово доба године, у којој неминовно мораш умрети, барем ми тако саопштише хазарски пророци. За случај да ово писмо до тебе и не стигне, већ га мој дах однесе, однесе сасвим око Фрушке нам Горице, па све јужније, јужније и назад, оно се неће оваплотити у материји све до идуће кинеске године вола, на овај исти датум.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Simeona Jakišić: KAKO JE NESHVAĆENA HARPIJA AELO

KAKO JE NESHVAĆENA HARPIJA1 AELO

 

Majke koje nemaju decu posebna su kategorija. Upravo takav slučaj je Aelo. Žena rumenih šaka i bledog lica, sumornog hoda i upadljivih kostiju. Oni koji su je poznavali u mladosti davno su se odselili iz ovog kraja, ali je iza njih ostala glasina da u selu nije bilo lepše i harizmatičnije devojke od Aelo. Ono što se međutim nije promenilo, jeste njen način života.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Богдан Рапаић: ПАТЊЕ ПОЛИФЕМА МЛАЂЕГ

„Ух, петнаест до три, да не закасним“, рече Полифем млађи и упути се на заказани термин код психијатра.
Полифем млађи нагурао се у свој аутомобил, по обичају с муком. Обливао га је зној, није могао да се сети да ли је закључао стан, упалио је ауто, али га је убрзо и угасио. Истрчао је из аутомобила, попео се до стана. „Наравно да је закључано“ рече у себи и отфркну. Поново се увуче у аутомобил, једва, наравно.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]