Робот: Шесто чуло (Хорор + ФФУНС)

Спремне смо за прво предавање, одлазимо на факултет. Узимамо кафу са апарата и почиње предавање. Професор Милош Јоцић нам прича о филму “Шесто чуло”. Ја, као неко ко се плаши и зелене бубе, замишљам и причам са колегиницом како би то стварно изгледало. Док он прича, дешавају се чудне временске неприлике, почиње да дува јак ветар, киша, лупање прозоре. Колеге су смирене, а у мени  се развија хорор прича.

Гране са дрвета почињу да ударају у прозор, један прозор се поломио, професор нам говори да се смиримо да ће све бити у реду. Почиње да се гаси и пали светло, професор и даље прича о филму. Врата се отварају, па затварају, шкрипе. Гаси се компјутер, полако све креће у благу катастрофу. На врата улази један човек у белом оделу са балоном, говори нам да кренемо сви, јер ако пробуши балон, све ће се срушити и сви ћемо умрети. Полако, смирено крећемо  сви ка излази, наилазим на колеге којима се већ руши тло под ногама, професори узимају књиге, да би што више сачували. Долази испред мене други човек у црвеном оделу који држи два балона. Крећем да бежим, али ме хвата за руку и ставља ми балон око руке и говори ми “Сада си са нама у игри.”. Почињем да се чудно понашам, другарица ми прилази, ја је гурам, ударам…, ја сам они. Крећем да рушим све пред собом, палим књиге, учионице. Поред мене пролази професор Драгољуб Перић, жури по обичају, гледа свој сат, а ја му подмећем ногу, он пада, ипак не стиже где је планирао. Прави пакао, хорор, почиње. Улази човек у црном оделу, најстрашнији, ломи све пред собом, убија све оне који не држе балон, факултет полако почиње да се руши. Цигла по цигла креће да отпада, слике, књиге, људи све мање и мање. Док трчим, балон ми се скида са руке и одлетео, полако се враћам у првобитно стање. Остајем сама. Они и ја. Остала сам им само ја, причају, шта ће са мном. Говоре ми да имам шест минута да пређем све препреке и изађем са факултета, ако не успем бићу као сви професори, колеге…. Моје време креће сад! Трчим, ноге ме издају, не могу више, вриштим, крв око мене, лешеви, ватра, дим, падају цигле, плоче. Ја ово нећу успети! Док трчим пада ми рука на раме…

Додир руке ме је вратио у реалност. Причам другарицама шта се у мојој глави одвијало током предавања. Професор завршава своју причу, а другарица се појављује на вратима са балоном, који је добила на поклон за рођендан. Излазимо са факултета, улазимо у такси и упућујемо се својим кућама.

Published by

2 thoughts on “Робот: Шесто чуло (Хорор + ФФУНС)

  1. Kad se na kraju priče pojavila drugarica sa balonom, pomislila sam da će biti još nečega zastrašujućeg, a to je samo po sebi ostavilo napetost do kraja, iako sam kraj ne predstavlja ništa strašno. Početak me je nasmejao, ali se sve brzo pretvorilo u horor, te mi je laknulo kad se na kraju vratila u realnost. Interesantan stil, brz prelaz od uvoda do zapleta i onda nagli rasplet.

  2. Vrlo zanimljiva paralela između onoga šta se stvarno dešavalo u filmu „Šesto čulo“, i toga kako je to doživela osoba koja se plaši i „zelene bube“. Priča, po meni, oslikava koliko naši strahovi mogu uništiti trenutke, ali uz ovaj srećan i najednom miran kraj želim da verujem da je to isto slučaj i sa svim drugim realnim strahovima u životu. Posebno mi se dopao momenat „ja sam oni“, kada sam autor ne uspeva da se odupre zlu već mu se pridružuje. Stvarno maštovito i drži pažnju čitaocu.

Comments are closed.