Suncokret: NEŠTO O MENI (Stvarnosna proza + Autofikcija)

Neko me vidi kao žutu tačku u sred zelenila, neko vidi mnogo žutih tačaka, neko me miriše pa se iznenadi što nemam neki specijalan miris, a neko žudi za mnom godinu dana, sve dok ne dođe moje godišnje doba. Lutaju od livade do livade, od cvijećare do cvijećare, te neznalice, misleći da sam prisutan lako, a i jeftin. Da vam kažem nešto, mnogo sam vise od žute tačke koja voli Sunce, mnogo više sam od poklona kad zezneš neku stvar sa curom. To znaju oni koji ne zeznu stvari sa curama, koji me poklanjaju bez povoda curama koje znaju ovo što ću vam sada reći. Ja jurim svijetlost i u toj jurnjavi uspijem naći vremena da vam se obratim javno. Da li znate šta se dešava kada pada kiša? Da li znate da tad i Sunce ima potrebu da se sakrije? Šta onda radimo mi,  mi koji jurimo Sunce? Možda mislite da uvenemo, zabijamo glavu u zemlju kao nojevi, sasvim pogrešno. Tada se okrećemo jedni ka drugima, bez stida, da bi jedni drugima podjelili energiju koju smo dobili od Sunca. Šta mislite koliko je neraspoloženih, ranjivih ili tužnih Suncokreta oko vas, pardon, ljudi. Šta mislite da probate ovu tehniku sa njima?
Zar sam stvarno djelom nesrećan jer je došlo vrijeme da ljudi uče od prirode i biljaka? …

Published by

2 thoughts on “Suncokret: NEŠTO O MENI (Stvarnosna proza + Autofikcija)

  1. Симпатична прича из угла једног сунцокрета. Посебно ми се свиђа порука коју носи и заиста мислим да треба да послушамо савет сунцокрета, посебно у овим тмурним данима. 😀 Све похвале!

Comments are closed.