Tamara Radević: BISER

Noć je mlada. Ja još mlađa. Noć je zvezdana, ili sam ja previše pijana. Sve je mutno. Dim. Ne osećam telo, samo mirise. Šuštanje šuma i šuma u ušima. Kuća pored Dunava. Ne čujem ga kako teče. To se krv prosipa kroz moje vene. Koliko su samo moje šume bučne.

Stepenice do potkrovlja. Ne dodirujem ih stopalima. Nadam se da sam duh. Ne želim da budem crna tačka na beloj posteljini. Krevet je previše mekan. Nisam znala da sam tako dugačka. Laka. Krevet me guta.

Više nisam ni crna tačka. Gola. Ruke neće da mi zaštite grudi. Leže beživotno na jastuku, na mojoj mokroj kosi. Zašto ne izlazi nikakav zvuk iz mene osim srca što prebrzo udara. I ja bih da pobegnem iz ovog prokletog mrtvog tela, srce moje.

Kakva mi je to nevidljiva ruka u dušniku. Kida mi dušu, čupa iz korena. Pričam li? Možda sanjam. Naučila sam da kažem „ne“ tek nedavno. Šumama se prolomilo „ne“ kao tihi grom. Pa još jednom. I još jednom. Teško telo na meni me ne čuje. Ili se pravi. Pokušavam kroz prozor na krovu da vidim zvezde.

Peče me čipka urezana u preponu. Sva moja „ne“ me gledaju osvetljena mrakom. Rugaju mi se. Sama sam kriva. Trebala sam biti glasnija. Ruke su trebale da me zaštite. Moje sopstvene ruke me nisu zaštitile. Moj glas se ne čuje.

*

Bila sam samo još jedna biserna školjka. Mislila sam da sam sigurna, da sam slobodna… Izvadio me iz slanog mora prljavim rukama. Silom me je otvorio. Biser istrgao iz utrobe.

Ostavio me vreo pesak, da me sunce podseća da nisam sigurna, da nisam slobodna. Nepoznate, prljave ruke stavljaju moj biser oko svog vrata.

Da bog da ga biser udavio.

Published by

3 thoughts on “Tamara Radević: BISER

  1. Лично, моја омиљена Тамарина прича на овом курсу!
    Стил фантастичан, доживљај неописив. Емоције избијају, просто се осећају док се читају редови ове кратке приче. Већ неколико пута сам коментарисала Тамарине приче и заиста не бих да се понављам са похвалим речима, али Тамара је показала своје умеће што се тиче стила и израза.
    Само могу да кажем: браво колегинице! Фантастично!

  2. Tamara je jedan od autora koji se od samog početka kursa izdvojio svojim pisanjem i ne sećam se ijednog zadatka u kom je posustala. Ova priča na mene ostavlja jednak utisak. Neke stvari su teške za čitanje jer posle njih ostaje gorak ukus u ustima ili knedla u grlu, a ovo je svakako jedna od njih. Njoj nisu potrebne velike, moćne, pa čak ni brojne reči da bi iskazala željeno, tako da ono što je napisano zaista dugo ostane uz čitaoca i neko vreme mu ne da mira. To je bio slučaj i sa mnom, pa opet, vraćala sam se ovoj priči nekoliko puta, svaki put dopuštajući da me neki drugi deo oduševi i dirne. Jedva čekam da vidim šta ću novo otkriti sledeći put kada je budem pročitala. Odlična priča za kraj. Bravo!

  3. Pre svega, drago mi je da si imala hrabrosti da napišeš ove reči.
    Kao što su i koleginice rekle, kako sam dublje ulazila u priču stvarala mi se knedla u grlu. Svaku rečenicu sam sve sporije čitala i pravila sve veće pauze između njih kako sam se bližila kraju.
    Stilski jednostavna ali efektna.
    Poslednji pasus i rečenicu na kraju bih posebno izdvojila, kao da mogu da stoje samostalno, kao predgovor možda tvoje buduće knjige (dovoljni su da nas uvuku u priču).

Comments are closed.