Zvončica: Borba jednog raka (Stvarnosna proza + Zodijak)

20:45 još uvek sedim za kancelarijskim stolom, ispred mene se nalazi gomila papira koje treba da pregledam, ispečatiram, skeniram i još hiljadu drugih stvari. Toliko sam okupirana poslom tokom celog dana, da nisam obratila pažnju na to da je moje radno vreme odavno završeno i da sam pre 2sata trebala da zaključam porodičnu firmu i da odem na večeru sa najboljim prijateljicama. Telefon će mi eksplodirati od njihovih poziva i poruka, već nedeljama sam prezauzeta i ne pronalazim ni malo slobodnog vremena da se vidim sa njima. Obećala sam im da ćemo se večeras sigurno videti, napokon uspevam da okrenem broj jedne od njih i kažem joj da ću doći, ali ću malo kasniti, sa druge strane slušalice čujem gromoglasan smeh, zatim i komentar: „Pa ti ceo život kasniš, Saro samo tebe čekamo“.  Užurbano se spremam, zovem taksi koji naravno sada kada mi najviše treba dolazi tek za 10minuta, od nervoze palim cigaretu i sedam na klupu koja je u blizini. U tom momentu tek shvatam da je sutra nedelja i povučena tom mišlju, ostajem u blagom šoku, jer ni sama ne znam na koji način mi je proletela cela radna nedelja, tada shvatam koliko sam ustvari umorna i koliko bih želela da sam sada već u svom toplom krevetu i u dubokom snu. Napokon stižem do kafića u kom sam trebala da budem pre najmanje sat vremena. Drugarice već naručuju drugu turu pića, sedam i počinjem da im se pravdam kako nisam mogla da stignem ranije, navodeći ne mali broj razloga koji su me sprečili da se pojavim u vreme kada smo se dogovorile. A ustvari jedini i glavni problem je moja neorganizovanost, jer i da krenem 2 sata ranije  negde, ja bih kasnila.Jedna od njih mi govori da imam bolest kašnjenja i da moram da poradim na tome da poštujem i tuđe vreme. Naravno da se osećam krivom zbog toga, ali pokušavam celu situaciju da preokrenem na šalu. Nakon nekoliko sati smeha i zabave stigla sam napokon kući, umesto da budem srećna zbog toga što sam provela  par sati sa meni dragim osobama,  ja osećam bes i ljutnju jer ponovo po ko zna koji put ove nedelje  idem na spavanje veoma kasno. Tokom cele nedelje se borim sa nedostatkom sna i energije,preko mi je potreban odmor.Shvatam da sam obećala bratu da ću mu u nedelju pomoći oko sredjivanja nekih papira vezanih za posao i da ponovo neću uspeti da se odmorim. Često mi ljudi govore da previše mislim na druge,a najmanje na sebe. U nedelju  sam jedva uspela oči da otvorim negde oko 10 ujutru,ustajem i tako bunovna tabanam do kuhinje kako bih pristavila džezvu sa vodom,  jer bez jutarnje doze najveće šolje vrele kafe ne mogu da funkcionišem. U kuhinji se susrećem sa majkom, naravno ne progovram ni jednu reč, samo joj klimam glavom, ona već zna da to znači: „ dobro jutro“. Nakon pristavljene džezve sa vodom za kafu , okrećem se i laganim korakom idem ka kupatilu, u tom momentu me majka zaustavlja i kaže mi kako danas treba da joj pomognem oko ručka,sređivanja kuće i pravljenja kolača. Besno izgovaram: „ Dobro, pusti me, mogu li bar kafu da popijem?!“ Moja jutarnja rutina je moj deo dana, ispijanje jutarnje kafe sama sa svojim mislima je ono što meni puni baterije za ostatak dana. Uzimam telefon i listam da vidim šta ima novo na društvenim mrežama, odjednom mi samo iskače dnevni horoskop,nisam neko ko veruje u to, ali za horoskopske karakteristike i te kako  verujem da su istinite, jer sve ono što opisuje znak raka to sam ja. Čitajući horoskop, počinjem da se smejem jer mi u delu o zdravlju piše da mi je potreban odmor i mnogo sna. Dobro je, bar su nešto uspeli da pogode.Odlazim kod majke i izvinjavam joj se za malopređašnju ishitrenu reakciju,ona mi ništa ne odgovara,jer zna da ja ne mogu da funkcionišem pre jutarnje kafe. Na televizoru, koji je bio preglasno pojačan za moj ukus, počinje emisija u kojoj govore o bolesnoj deci i mole za pomoć u njihovom lečenju, u trenutku počinjem da besnim i da se se uslovno rečeno „svađam sa televizorom“, pitam se  kako neko može da dopusti  ovako nešto, i da im ne da  novčanu pomoć.Nakon nekoliko sekundi,počinjem da plačem jer osećam veliku bol i tugu zbog te dece, u tom momentu bih sve učinila da mogu da im pomognem. Mama mi prilazi i smiruje me,ujedno sa tim prebacuje program na kanal sa muzikom i kaže mi da se smirim. Svaki put kada sa nekim priča o meni ona kaže  da sam ja mnogo emotivna i da me sitnice rasplaču, razljute i razvesele. Ona najbolje zna da sam ja neko ko svoja raspoloženja menja iz minute u minut, a to je nešto što ja ne mogu da kontrolišem kod sebe. Kada god mi naiđu ti momenti ja uvek imam izgovor koji glasi: „ Ja ne mogu to da kontrolišem, ja sam rak u horoskopu, ja sam najemotivniji znak“.  Kada to izgovorim nekako osećam olakšanje,  jer zaista ne verujem u horoskop, ali u horoskopske karakteristike veoma.  

Published by

4 thoughts on “Zvončica: Borba jednog raka (Stvarnosna proza + Zodijak)

  1. Одлично описана свакодневица у којој заборављамо на себе, свакодневица која нас прождире и у којој или пливаш или се давиш. Могле су се још неке „карактерне“особине знака провући кроз читав текст. Видимо дневну рутину, неорганизованост, љутњу, пожртвованост за друге, расплинутост. Призвук блога.

  2. Čitajući ovo, imala sam utisak da čitam o mojoj babi koja je u horoskopu rak (veoma emotivna i slabo funkcioniše bez jutarnje kafe). Nekada sam verovala u te karakteristike horoskopa (ne u horoskop), ali sada više ne. Ipak, svaki put kad pročitam nešto ovako, slatko se nasmejem. Interesantan dodatak kako ni raniji polazak ne bi prekinuo kašnjenje, što je neka vrsta ciklusa, neprekidnog kruga rutine i navika koji se teško razbija i menja.

  3. Verujem da se i ostali horoskopski znaci mogu pronaći u priči. No, te ne umanjuje činjenicu su sve osobine pripisane raku, ipak kod njega najdominantnije u odnosu na ostale znakove. „Ipak smo mnogo više slični nego što smo različiti,“ vodeća parola kada je horoskop u pitanju. 😀
    Dopada mi se način na koji je prikazana svakodnevnica u priči, vrlo precizno i emotivno. Možda bih kao manu izdvojila previše dugačke rečenice, u smislu da su opterećene, ali to je možda autorov pokušaj da prikaže gustinu misli kod raka, sklonost ka preteranom razmišljanju. Istovremeno, ta gustina misli donosi i naboj emocija pa u priči emocije imaju vodeću ‘ulogu’ baš kao i kod raka.

  4. Као рак у хороскопу, могу рећи да је писац продро у ту неку дубину одређеним карактеристикама.
    Веома симпатично дело, све похвале! 😊😊

Comments are closed.