Pet-deset-petnes-dvaes
prebrojavam sitniš ispred kafe-aparata.
– Dodaću ti ja ako treba, kažu sive o č i.
dvaespet-tries-triespet-četrdeset
minuta pauze između predavanja. Sedimo u kružoku na trećem spratu.
Imaš tako sitne šake.
Tu niko ne vidi kako se držimo za ruke.
četrdespet-pedeset-pedezpet-šezdeset
Kad zažmurim, svet nestaje.
Slušam kako priča u snu.
– Ništa bez teorije.
– Kakve teorije?
– Teorije književnosti.
šezdespet-sedamdes-sedamdespet-osamdeset
Dokle ćemo da se krijemo?
– Dok ne budem mogla da se odselim od svojih, rekla je.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]