Неутрално
Прекопута мене у возу седео је Азијац неодређених година. Обучен младалачки са љубавним угризима на врату. Непрестано се смешкао и отварао канту за ђубре ударајући ме по колену. Причао је себи у браду и стално фотографисао загризену јабуку кроз прозор. У једном моменту је кренуо да се кревељи у стакло воза. Непријатна ситуација.
У Петроварадину се успаничио да је пропустио Нови Сад, када сам му рекао даје то наредна станица, непрестано се смешкао и тихо понављао „Нови Сад“.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]