Kurs kreativnog pisanja proze | Odsek za srpsku književnost FFUNS | Pokrenuo: prof. dr Sava Damjanov | Predavač: doc. dr Miloš Jocić
Научићемо мрак овај да сија
Васко Попа, ”Смрт сунчевог оца”
Нема овде тепиха, слободно уђите, не изувајте се. Није много, овде нам је соба за спавање, ту проводимо дан. Један кауч, њега развлачимо увече. Како је ноћу? Па дува углавном, незгодно је једино кад пада киша или снег, тад прокишњава, ал ушушкамо се ћебадима и најлоном па буде добро. Можете да седнете овде, чисто је, та флека је ту откад смо га нашли ал баш је удобан.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Неће једна мала, небитна ствар да ми упропасти читав дан. Био је спреман да крене на разговор за посао иако је прегорео једину кошуљу коју је имао. Лепа, бела. Скинуо ју је са штеклице на којој је остао бели сако. Обукао је зелену поло мајицу и изашао. Морао је да се врати по торбу у којој су му била документа. Наставио је споредним улицама док није избио на булевар. Одувек му смета саобраћајна бука, зато најрађе шета по блоку, где је заклоњен зградама и дрвећем.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
СНИМАК 001 25.5.2022.
Данас је недеља. Пада киша. Јуче је отишла хитном у болницу. Тета Мира је звала. Само је пала. Уплашио сам се. Нису ми дали да уђем у собу. Гладан сам. Данас нема ништа за ручак. Отишла је у болницу. Кажу мале срчане сметње. Није пила лекове. Није пила лекове. Морам да испржим јаје. (звоно на вратима) Ево је тета Мира.
СНИМАК 002 25.5.2022.
Данас је недеља. Звали су из болнице.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Крава ми је опет ушла у собу. Померила је рогом резу и нежно отворила врата. Само је стала на улаз и гледала ме. Није мукала. Кроз прозор шикља млаз сунца, као ласер. Гађа ме право у десно око. Видим обрисе намештаја и шаренило од сунчеве светлости. Сва се прашина јасно оцртава у том млазу. Треба почистити овај свињац. Нема струје већ три дана. Кошмари нису престали отад.
***
Не могу да стресем језу од оне вечери у штали.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Извор:
9:01
Јовић, Калач! – Нису ту, господине судија. – Како нису ту кад сам их видјео пре 15 минута на ходнику? – Госпођа Јовић је изашла напоље. –ЗОВИ ЈЕ ОДМАХ, НЕ МОГУ ИХ ВИШЕ ЧЕКАТИ. (одлази, враћа се) Госпођа Јовић је изјавила да јој је потребно вријемена да се смири како би се суочила са туженим. – Добро, гдје је овај нестао? – Отрчао је низ ходник малоприје, у правцу тоалета.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Када је Ивицу и Марицу оставио отац другог дана у шуми, нису могли да нађу пут натраг јер је Ивица бацао комадиће хлеба које су птице појеле. Остали су у шуми сами и тек ујутру наставили лутање и потрагу. На једном пропланку учинило им се да виде кућу која је сва од слаткиша. Када су пришли ближе, схватили су да је кућа изграђена само од дотрајалих летвица које су могле да се кидају рукама и танког стиропора.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Прекопута мене у возу седео је Азијац неодређених година. Обучен младалачки са љубавним угризима на врату. Непрестано се смешкао и отварао канту за ђубре ударајући ме по колену. Причао је себи у браду и стално фотографисао загризену јабуку кроз прозор. У једном моменту је кренуо да се кревељи у стакло воза. Непријатна ситуација.
У Петроварадину се успаничио да је пропустио Нови Сад, када сам му рекао даје то наредна станица, непрестано се смешкао и тихо понављао „Нови Сад“.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]