BOOKGAME vers. 1.1.
Enter the game
Level 1
Choose your character
Person (or Object) at the Faculty of Psilosophy, Novi Sad, Serbia
Start the game
Dobro jutro, čika portiru. Hvala što se pre mene upalili svetla. Uvek me nekako prestignete. Još je rano. Čekamo ostale kolege da dođu.
Dobro jutro, profesorka. Otkud Vi u 15 do 7? Obično dolazite u 6 i 53. Poranio autobus, divno. Izvolite, poslužite se. Standard. Čaj. Nisam ni časa sumnjao u Vaš odabir. Stiže Vam i asistent. I za njega čaj? Izvrsno.
Dobro jutro, Nemice. Ne volite kad Vas tako zovu, profesorka. Moram, šta ću, Vas posebno volim. Nescafe. Oduvek ste bili hodajuća klasika, elegancija, ein Stil!
I tako redom do pola 8… Sve uredno poslužim .U suštini ja sam do 15 do 8 sa tim delom posla gotov. Odem u turn off mode do 9. Svaki početnik poslužuje prvo kafe. Pauza za doručak.
Izvinite, od gužve Vam nisam rekao nešto o sebi.
Ja sam Vam ovde nov. Nekoliko godina sam tu. Moram da Vam objasnim, ovde se stvari veoma teško menjaju, pa Vam taj moj sitniš od godina ovde dođe i dalje kao prilagođavanje. Imao sam tu sreću da su me baš želeli. Nije bila preporuka, nego znate, prilagodio sam se. Odmah. U prvi mah, nije mi se dopadala pozicija moje kancelarije. Ispod stepeništa i pored wc-a. Bljak. Onda sam shvatio da to mojoj funkciji ništa ne smeta. I Hari Poter je živeo ispod stepeništa, pa je ipak bio Hari Poter. Ja sam imao tu sreću da su odmah prepoznali moje kvalitete. Od starta sam težio da usavršim brzinu rada, pogotovo onu pod pritiskom, zatim multitasking, okretanje ka profitu. Ne zamerite, i čovek pogreši nekad. Desi mi se da burnout-ujem, onda dolaze kolege mehaničari pa rešavaju posao. Ne znam Vam oko mehanike i ne volim da petljam. Vrlo sam self-oriented. Znam moje, i ne mešam se. Čak me ni koleginica do mene ne interesuje. Ona radi svoje. Uvek, jadnica, ima više posla. U suštini, kad kod mene dođete, imate desetak mogućnosti. To radim i to mogu da ponudim. Platite, ja odradim i to je to. Zato i volim ovo okruženje. Ljudi lagani, prijatni, milina…Osim kad zabrljam, ali vidite, mislim, svako bi se tada iznervirao. Ali verujte, dešava se to baš retko. Uostalom, dosta sam se i usavršavao. Sve je moralo da se zategne. U početku, dolazili su samo profesionalci. Posle su objasnili ovima iz drugih sektora, pa i oni sada znaju. Ja ne. Tako su me vaspitali. Učtiv sam, uvek pravo stojim i pravo besedim. Zapravo i ne besedim. Kad se radi, ne priča se. Onda sam, vremenom, navikao da ne pričam uopšte. I nije mi loše. Naslušam se svega i svačega od ovih što mi dolaze.
Čujem i kako se pije americano samo kada se ne dobije viza za Ameriku, pa kako su kolege naporne i dosadne. Onaj neki stalno se javlja. Ova druga ništa nikada ne radi, kako li će fakultet samo završiti… Ona neka došla ovde da traži, pazite, devojku – ne dečka, devojku. Nova vremena. Pa imate i finu gospodu, kukaju, drugačija deca, ništa se ne uči, nema više pravih vrednosti… i tako u nedogled. Zato Vam, gospodo draga, ja uvek ćutim. I sve saslušam, i odradim šta treba, i na kraju dana, potpuni turn off. Ima kolega koji nikada ne spavaju. Mislim, zatvore firmu, a oni i dalje rade. Pregrejaće se, a onda ti džaba sve. Ni kafe nema. To ljudi vrlo teško prihvataju. Ako nema kafe – apokalipsa. Ja sam naučen ovako: na kraju dana, duplo pitanje, prvo: Turn off device; posle Do you really want to turn off the device? Yes, u oba slučaja.
Tako ću i ja sa Vama sada. Umorio sam se već, ne zamerite. Dugo ovaj naš razgovor traje. Nisam navikao da razgovaram. Moram da idem. Doviđenja. Nadam se da Vam je bilo lepo sa mnom.
Write your answer. Who were you talking to?
___________________
Are you sure?
Yes No
Congratulations! You collect 150 coins for this answer.
Level 2 unclocked
Published by