5. NASTAVAK BAJKE

U narednom temi, vaš zadatak će biti da napišete – u obliku kratke priče – nastavak neke čuvene bajke.

Kao što i sami znate, bajke su prozni oblici koji poseduju relativno predvidivu narativnu strukturu. Tokom svojih studija pričali ste već o Vladimiru Propu i njegovom istraživanju koje je potvrdilo da se bajke odvijaju po razgranatom, ali poznatom pripovednom obrascu, i da se svaka bajka može „sklopiti“ uz pomoć nekolicine od ukupno tridesetak tzv.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Jelena Marković: NIKAD NIJE KASNO ZA ISPRAVNE ODLUKE (Jarac)

Zora se najavljivala na prozorima kada ju je probudio zvuk sirena koji je dopirao sa ulice.

Pogledala je na sat, 07:15h. Protrljala je oči i duboko uzdahnula shvativši da je čeka naporan dan na poslu.  Uskoro joj se bliži rodjendan. Iskreno mu se radovala i volela je to što je rodjena prvog janura.  Iz misli ju je trgao zvuk mobilnog telefona, nije ni morala da pogleda, znala je  ko je.

„Izvini za ono juče, nadam se da ćemo imati priliku da razgovaramo o tome danas“ čuo se ženski  glas sa druge strane. [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Milan Tica: PRIČE IZ AOKIGAHARE (Škorpija)

Nepregledne šume gušile su se u jutarnjoj magli, a šansu da prodišu dobijale bi prekasno – tek pošto bi nečiji izdisaj protutnjao gustim drvoredom i nestao jednom zanavek. A mahovina, ta gladna neman, gutala bi sve pred sobom, ne suzdržavajući se ni pred poslednjim spomenom na onoga koji se otisnuo u krošnje. Tišina koja je vladala ambijentom, krotila je trezvene misli, pretvarala ih u one mahnite i odvlačila sve dublje u maglu sa kojom su se dizale dovoljno, da nestanu zasvagda.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anabela Kuridža: PREOBRAŽAJ (Vodolija)

„Da li se zgrijati?“- čula sam kako baba pita komšiju Momira.

„Ano, hladno ubi’ Bože! Nikad ‘ladnije zime.“-odgovori Momir i uđe u svoje dvorište.

„O, pa zar za svaku zimu kažu:“Ova je najhladnija do sad!“?“- rekla sam sebi u bradu kolutajući očima, setivši se istog ovog razgovora od prošle zime.

Više se i ne sećam svog detinjstva u tančine. Često se pitam šta bi se desilo sa čovečijom glavom kad bi se čovek sećao svakog detalja koji je doživeo.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ивана Јањић: ТРИЧАРИЈЕ (Ован)

11. фебруара сам почела да водим дневник. Нисам баш склона дугачким описима, тако да сам, након двочасовног седења над папиром написала само „Никад више.“ Тог дана купила сам себи минђуше. Мале, са провидним кристалима. Углавном не дајем толике паре да бих се орасположила, али данас је ипак посебна ситуација, а посебне ситуације изискују посебне мере. Ставила сам их чим сам изашла из радње и одмах сам се осетила боље.

11. јуна сам купила течни пудер.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Andrea Vranić: SLUŠAJ, DA TI JA KAŽEM NEŠTO KAO VOAJER VOAJERU (Ovan)

Duž čitavog poda, pa sve do polovine samih zidova hodnika, crne pločice glatke i sjajne u polumraku izgledaju kao da se ženska lakovana cipela rastočila u neoblik, i na jedan bizaran način prelila u prostor oko mene. Plafon je okrečen u najtamniju boju olujnog neba. Hodnik iliti okean bez neba, bez sunca, nigde ni meseca ni zvezda. Oken bez ikakve ideje o tome gde se  završava, a njegovo ljubljeno nebo počinje.  [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: ODGOVOR NA JEDNO SASVIM SOLIDNO RAZMIŠLJANJE (Ovan)

Dragi moj druže Čarlse,

tvoje me pismo zateklo u rđavom zdravlju i u još gorem raspoloženju, no tvoje jadikovke nikad i ne stižu u pristojno vrijeme, već, kao po pravilu, u zlo i gluvo doba, pa sam se s tom istinom svikao i na nju poprilično oguglao. Ovakav vid korespondencije mi je u posljednje vrijeme izuzetno zamoran, najprije zbog činjenice da moram nešto i da odgovorim. Ipak, sadržaj ovog tvog posljednjeg tuguljavog izliva me dodatno ražalostio i uznemirio, no o svemu tome malo docnije.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: I JARE I PARE (Jarac)

Stajala je čvrsto na vlažnoj zemlji, ispred ulaza ogromne zgrade u dugačkom braon kaputu na kiši. Nikada dosada nije radila na crveno slovo, ali znala je da ovoliko novca inače ne zaradi ni za nedelju dana. Bog će joj valjda oprostiti iako ona sebi verovatno neće, kao što ni drugima ne oprašta ništa.  

Prostitucija je najstariji zanat, tako kažu. Stoga, to se i ne kosi toliko sa tradicionalnim vrednostima, zar ne?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Jelena Arsenović: CLAIR DE LUNE (Rak)

Soba okupana mesečinom i uljuljkana tonovima Clair de Lune. Idealno mesto da se susretne prošlost i uživa u poslednjim trenucima sadašnjosti. Slutio je svoj iskon. Intuicija ga nikada nije varala, uvek je bila njegova verna druga u svim tugama i radostima.  Ceo njegov život u jednoj melodiji.

Bezbrižno detinjstvo, puno dečijih nestašluka, razne peripetije i zavrzlame koje su mu uvek bile oslonac u kasnijem životu. Sa smeškom se sećao koliko su i najmanji problemi u njemu izazivali bure emocija koje su se uvek završavale izlivanjem mora suza.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]