Лазар Буква: ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЕНОХУ (Јарац)

ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЕНОХУ
које се даје разумети године 3555. у Новом Јерусалиму, на лево ухо шапнуто

Forse tu non pensavi ch’io loico fossi
– Dante, Inferno, XXVII 122-123

Ко не зна сиријски, остаје му само да цркне од муке!
– Тодор од Суботе

 

Ја, Енох, сјајни и неоспорни, звездочатац и чатозвездац, на прилику ангелу саздан, од сна уставши споведам шта видех и чух и сазнах о ноћи  која беше пре свих ноћију и о тами која беше пре свих тмина и о времену, дакле, када доиста не беше ничега, а Ништа-постаде![ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ленка Настасић: ОДЛУКА (Вага)

осећам како ми се коса лепи за чело. није ни чудо наследио сам челепенку од деде може читав травњак косе да се засади. посматрају ме. кап зноја се слива низ слепоочницу. не могу се ни обрисати. ова одеретина ме претвара у шишмиша. шишмиш? ребус за нове ученике српског док вежбају писана слова. шишмишу шуштиш као шимшир кад год се помериш.смешне речи. свака реч постаје смешна кад је поновиш неколико пута. шимшир шишмиш шешир шишарка шишмиш шишмиш шимшир.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Mihajlo Manojlović: OGLEDALO (Ples blizanaca)

Često se ne prepoznajem u ogledalu. Na prvi pogled zaista smo identični on i ja – ja koji sa druge strane glatke površine tražim dokaz da nas je zaista dvojica; on – koji nijemo i doslijedno prati svaki moj pokret. Ni jedan od nas ne otkriva tajnu.          

Osjećam ih. Dolaze… ni sat vremena nije prošlo, sunce je sijalo i ja sam svijet udisao; grlio ga. Zgrušani u postojanju nadvijaju se nada mnom oblaci i nema svjetla.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Томислав Дунковић: ЗАГУБЉЕНА ПОРУКА

30. новембар 2009.

Поздрав, Павићу.

Верујем да знаш ко ти шаље писмо, с обзиром да сам ја једини који писмо шаље дахом, али можда си мало слаб с концентрацијом у ово доба године, у којој неминовно мораш умрети, барем ми тако саопштише хазарски пророци. За случај да ово писмо до тебе и не стигне, већ га мој дах однесе, однесе сасвим око Фрушке нам Горице, па све јужније, јужније и назад, оно се неће оваплотити у материји све до идуће кинеске године вола, на овај исти датум.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Simeona Jakišić: KAKO JE NESHVAĆENA HARPIJA AELO

KAKO JE NESHVAĆENA HARPIJA1 AELO

 

Majke koje nemaju decu posebna su kategorija. Upravo takav slučaj je Aelo. Žena rumenih šaka i bledog lica, sumornog hoda i upadljivih kostiju. Oni koji su je poznavali u mladosti davno su se odselili iz ovog kraja, ali je iza njih ostala glasina da u selu nije bilo lepše i harizmatičnije devojke od Aelo. Ono što se međutim nije promenilo, jeste njen način života.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Богдан Рапаић: ПАТЊЕ ПОЛИФЕМА МЛАЂЕГ

„Ух, петнаест до три, да не закасним“, рече Полифем млађи и упути се на заказани термин код психијатра.
Полифем млађи нагурао се у свој аутомобил, по обичају с муком. Обливао га је зној, није могао да се сети да ли је закључао стан, упалио је ауто, али га је убрзо и угасио. Истрчао је из аутомобила, попео се до стана. „Наравно да је закључано“ рече у себи и отфркну. Поново се увуче у аутомобил, једва, наравно.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ленка Настасић: ЖЕНСКЕ МУКЕ

Непоменка се свила у клупче у свој беди свог положаја. Сваки дан исти – гори него јуче. Чека свој ред на справу за мучење која ће исправити њене бокове, а изгребати кожу. Огромни зубци се приближавају њеној виткој фигури. Стресла се и стисла та јадна два зуба која има у вилици. Јауци гомиле стижу и до ње, једнако напаћене. Осећај грабљења ње и њених сестрара, као да су пресушено сено на ливади, боли је највише.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лазар Буква: ТРИГЛАФО ДИВЈО ПАСЧЕ ИЛИТИ КЕРБЕРИДИОН

ТРИГЛАФО ДИВЈО ПАСЧЕ ИЛИТИ КЕРБЕРИДИОН
-тон Ромеон парамити-

от елинскаго на сербски језик метафрасмено Арсенијом Мавропулосом Грком
1776.

 

ПРОИМИОН

Беху на исту годину и на исти дан те на исти цас ( а који тацно, ден ксеруме!), три иста брата от утробу рођена. И пуно исрасли за малу коју годину, и пуно на кефало подебљали и на весеље, па уфек прафили салу у икојења, у сфоја и тудза породица. И понеки се от суседов наљути на салу па иг сфу от три по имене отера стон диаволон.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Simeona Jakišić: JESEN U MOJOJ ULICI

san u mojoj glavi jesen ne prestaje da kvari:

sada postojim drugačije, polovično, unutar i van sebe.

misli se otrgle, lutaju ulicom, traže se pod drvetom, pod korakom, pod zemljom. ne staju, nestaju. idu ka dole, teške, proniču u sve. temelj svima, hodaju, gaze, po čemu, ne znaju, po svemu, zašto, odlaze. vreme je nestabilno.

ponekad udahnem list. glatko prođe, ode ka gore, nastani se u glavi, ostane. okrećem ga, danima, prevrćem, slušam, boluje neizlečivo, šta mu mogu, truli, tužno.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Сања Митровић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

Календар од прошле године

Чија то смрт удара о моје слепоочнице? Посматрајући новогодишње украсе на тргу јавља ми се немир у стомаку. Почетак новембра је, постоји могућност за спасењем, раскачите те бљештаве знаке да је крај! Али радници настављају да се довикују објашњавајући наредни корак постављања огромних сијалица у крошње дрвећа. Било би најпаметније отићи даље, својим даном и послом, само што се у мојим ногама родила немогућност. Остала сам да стојим и посматрам како једна по једна сијалица добија своје место, како вешто повезују каблове и лако настављају даље од дрвета до дрвета, као да нису тиме што раде најавили свету да је готово.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]