JER PRIZORI SU SAMO ISPRAZNI SNOVI, DOŽIVLJAJI IZBRISANOG SVETA
Dok sam prostirao veš na terasi, među opranim stvarima našao se i par tvojih čarapa. Onih plavih sa tufnama. Verovatno su zapale na dno korpe za veš. Kad si pošla, pošla si na brzinu. Nisi stigla da preturaš po prljavom vešu. Ko zna koliko ću još vremena tako naletati na tvoje stvari. Zaboravljene. Zaturene. Namerno ostavljenje. Stresem se od pomisli na ta mala vaskrsnuća.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]