Урош Станисављевић: СИРИН / САН

Сирин

Крава ми је опет ушла у собу. Померила је рогом резу и нежно отворила врата. Само је стала на улаз и гледала ме. Није мукала. Кроз прозор шикља млаз сунца, као ласер. Гађа ме право у десно око. Видим обрисе намештаја и шаренило од сунчеве светлости. Сва се прашина јасно оцртава у том млазу. Треба почистити овај свињац. Нема струје већ три дана. Кошмари нису престали отад.

***

Не могу да стресем језу од оне вечери у штали. Нисам био сам, сигуран сам у то. После вечере сео сам за сто да приведем крају запис у дневнику. Остао сам на обавезама за сутрадан кад је настао мрак. Онда је кренуло мукање. Нечег је било у дворишту. Изашао сам напоље, уграбио вилу и пошао ка штали. Краве није било, само се мукање чуло из правца шуме. Ти звуци мешали су се са наизменичним хуком и рзањем које је било много ближе. У сенци, на крају штале, оцртавала се силуета, попут сове, само значајно веће. Почео сам да ударам вилом о зид и да вичем. Хук је јачао. Кренула је ка мени. Испустио сам вилу и гласан крик.

***

Устао сам да спремим вечеру. Ставио сам купус на чворугу на челу. Појео сам два кромпира и прилегао на кревет. Око куће је поново хучало. Хук је пратило пригушено мукање. Вратила ми се. Чула се реза. Врата су се одшкринула. Једно око се загледало у мене.

Звона, звона, звона.

___________________________________________________________

Сан

Налазим се у аутомобилу. Време је тмурно, промиче ситна киша. Ауто се креће регионалним путем пуним кривина кроз шуму. Сам сам. Налазим се на задњем седишту. Нема никог за воланом. Ја управљам аутомобилом. Крећем се споро, али и даље мало брже него што ми је угодно. Могу да управљам кретањем али не и кочењем. Пролазим двадесетак кривина кроз шуму. Скрећем са асфалта на колски пут. Идем ка неком селу. Скрећем са пута на њиву. За воланом сам. Не могу да се зауставим иако идем веома споро. Кочницу сам стиснуо до патоса али не реагује. Треба да се паркирам поред другог аутомобила. Не успевам да одржим контролу над возилом. За врло мало машим браник другог аутомобила и заустављам се без да сам се паркирао како сам желео и како би требало.

Published by