И ‘ди ја сад да идем? ‘Ди да га тражим у вражју матер? Стопут сам ти реко, паз’ на његa, велики новци су у питању, а ти тако…Какву жену имам, ко да су ме тројица у срце ранила! Мени непријатељи поред тебе и не требају! Само да га нађем, пребићу га ко вола у купусу! Нема он мени да утекне тако лако! Да ми је знати как’и га је андрак у’ватио сад! Могао сам га раније уватит’ и лепо га дат’ Ђури, одн’о би га он ‘ди већ треба.
Так’их људи на свету нема више. Ко да ми га је Бог посло, кад ми је пред пенџер стао. Још што прича тај неки странски језик, ма ниш’ га човек не разуме. Ајд’ Бога ти, ко ће га тражит’… Док сам га држо у подруму био миран, сад ‘ладно у пичку материну, не мож’ га тамо држат’, умреће ми, и шта сам онда урадио… Шта кажеш, ладно ђубре кроз прозор скочио? О ђаволи кол’ко вас је, па се на мене намерачили… Морам га наћ’ сад, морам. Дођ’, дођ’, нећу га моћ’ утерат’ сам у ово срање! Све да спакујемо,па ћемо полако кретат’.
Добар дан, комшо! ‘Си вид’о оног мог? На ону страну отишо?
Једино да идемо пратит’ оног дерана, видиш да ни ми не знамо ди ћемо,бар да не идемо сами… Јој, Милунка моја, виш’ ти ову нашу судбину, а могли смо живет’ ко министри, не мислит’ ни о чему, само да сам га прод’о, а ја слушам тебе…
Ко да сам на крај света дошо, ето тако ми све изгледа овде, нигде живе душе…
Гле га!
Нагледо се те воде, сунце ти калајисано. Вид’, вид’, мумла нешто! Ју, какви су оно пехари око њега? Е свашта, ово још нисам видо никада. Са једне стране три, са друге она два… Ви’ш ти то? Ман’ ме и ти сад. Реко сам ти, препозно би’ ја то све, и знао би ја да је ђаво. Имам ја њух за те ствари, не би тај мене мого преварит’! О’ш се смирит’, жено! Слушај ме сад добро! Ја ћу га с лева, а ти с десна, и онако га шћепамо, па му метнемо онај очин на главу што сам поно и опа, наш је? Ако се буде опиро, клепићу га овим…
Богте,што је јак, Милунка, не да се!
Убоде ме!
И мене!
Милунка, ‘ди си? На, очисти се, овим! Добро је, живи смо! Ајд’ само крен’ сад за мном! Има да га нађем!
Видим Милунка, видим да је све бело, и не знам ди смо, умукни више. Ко да ми је то сад битно. Само да га нађем! Знаш кол’ко могу добит’ за њега? Бар по милиона, причали по вароши! Ако има још так’их ко он, ко краљ ћу живет’. Пу,пу, само да не чује ђаво!
Милунка, гле га само, ја би га препозно на километар. Неће он мени утећ’, воло би он, ал’ не да Пера. Паз’ га, молим те, ко неки верник ставио руке горе и тобоже, моли се. Вид’, вид’, има их још так’их ко он. И-ју, чини ми се, Милунка, очи ме никада неће преварит’, они голи Милунка. Сад ће певат… Приближ’ се да чујемо. Да те Бог сачува, трипут да се прекрстим, па то Иже херувими. Ко рај, Милунка моја, рај, кад ти кажем, ма све ми новци почели звекетат’ у ушима. Ако оног малог до њега и њега у’ватимо… Може и ону женску, њу би ‘ранио лепо па да би роди бар пет так’их још… Ма иди бре, то ми је још и боље. Сад ћу само сест’ и гледат’ их. Не треба ми више ништа, нек уживам и ја мало… Има и горе неки жути, погледај, за њега би бар два милиона добио, вид’ што је велик… А што свира, све ме уши боле, од те пиздарије његове…
Не могу устат’, ко да ме нешто залепило. Што сија ово говно са неба… Не видим ниш… Ал ако умрем сад. Наопако, ма, нећу умрет’ сад сигурно, бар да једног од њих у’ватим. Да се обогатим, па кренем трошит’. Радости моје…Не смем умрет’…. Не смеем… Неее….
***
Још се по селима у Бачкој, међу старим светом, приповеда ова прича. Док је Милунка била жива, сваки дан је приповедала другачије, бабе кажу да је скренула са ума.Није јој се дало веровати. Плашећи се судбине која је задесила нашег јунака (наиме мештани су га нашли мртвог поред обале локалног канала) народ се није превише уносио у истраживање истинитости приче, па је тако она остала баш оваква каква јесте, конфузна и невероватна.
Све док једне вечери, студент књижевности, одмарајући се од испитног рока, није наишао на ову причу и упоредио је, сасвим случајно, са тарот картама, које је држао на столу… Шта је све открио….
Published by