Kurs kreativnog pisanja proze | Odsek za srpsku književnost FFUNS | Pokrenuo: prof. dr Sava Damjanov | Predavač: doc. dr Miloš Jocić
Beleška
Čovek ulazi u biblioteku. Iz ranca vadi pozajmljene knjige i stavlja ih na pult ispred bibliotekarke. Ona ih uredno zavodi i pita gospodina želi li nešto da čita. Nemajući posebnu želju, čovek odlučuje da se prošeta kroz redove knjiga ne bi li našao nešto za sebe. Nakon desetak pročitanih poleđina najnovijih knjiga, pronalazi odgovarajuću. Stavlja je na pult. Bibliotekarka, uz osmeh, zavodi knjige i pohvaljuje izbor. Čovek izlazi iz biblioteke.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
BELEŠKA
Petak uveče, kiša. Crvenokosa devojka hoda ka fakultetu, zatvara kišobran, otresa ga i otvara vrata dok istovremeno napolje izlazi visoki plavokosi muškaracU rukama nosi neku fasciklu. Pogledi im se sreću. Ne pozdravljaju se, brzo prolaze jedno pored drugog. Nakon par sekundi on se okreće, ali vrata su se već zatvorila.
SUBJEKTIVNO
Stojim ispred fakulteta na pauzi za cigaru. Zavukao sam se ispod neke strehe da ne bih kisnuo, mada me ne skriva dovoljno.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Opet si zaboravio da platiš struju. To shvatam dok pokušavam da skuvam kafu. Stojim pored šporeta kao voda u džezvi. Hladna i uspavana. Isključili su nas. Ili je šporet crko. U svakom slučaju, jutros neću popiti kafu.
Čujem centrifugu i pokušavam da se setim kad smo poslednji put prali veš. Zvuk ne dopire iz našeg kupatila. Ali dopire voda. Poplavila je kupatilo. Zaključujem da definitivno nema struje. Sad i da pokušam da gurnem viljušku u utičnicu, ne bih ništa postigla.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
U jednom novosadskom kafiću pored studentskog kampusa, svakog popodneva se održavaju književne večeri. Domaćini ugošćavaju mnogobrojne autore, čija imena postaju poznata samo nakon samog događaja. Pomalo neobična situacija nije uznemiravala stanovnike grada. Kada sam, još kao brucoš na studijama književnosti, dobio poziv za prisustvovanje samo jednoj u nizu ovih ,,predstava“, nisam bio oduševljen. Raspored fakultetskih obaveza tih dana bio je gušći od kese pune domaćih rezanaca, a ni naziv promocije nije bio obećavajuć.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
— … Nije smrt najgora nego sve ono neposredno pred nju, konstatovale smo očigledno skoro sinhronizovano na temu
— DA, klimala sam glavom zapaljeno
— Šta misliš, Doro, možeš li ikako da se osiguraš da te sahrane baš onako kako ti želiš?, znatiželjno me je upitala Maša
— Hmmmm… Pretpostavljam da dosta zavisi od onoga ko te sahranjuje, da li će te ispoštovati i u kojoj meri, pokušala sam da politički korektno odgovorim na nešto o čemu realno nemam pojma, niti sam razmišljala, pa sam se setila: “Moja baka je desetak godina pre smrti pokupila sinove kod advokata i prepisala šta je kome odlučila i završila priču.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]